Iako Srpska nova godina nikada nije bila zvaničan praznik, Beograđani su je i pre gotovo sto godina dočekivali uz pesmu, vino i boemski duh. O tome svedoči tekst iz „Politike“ od 13. januara 1927. godine, koji donosi jedno nesvakidašnje svedočanstvo – Tin Ujević kao glavnu atrakciju novogodišnje noći
Grad je tada bio preplavljen oglasima kafana i lokala, a posebnu pažnju privlačili su ruski i tipično beogradski prostori, u kojima se tražio „pravoslavni štimung“. Ipak, prava prestonička priča te večeri odvijala se u Skadarliji, večitom centru boemije.
U skadarlijskom lokalu „Bums-Keler“ osmišljena je lutrija kakva do tada nije viđena. Umesto uobičajenih nagrada, glavni zgoditak bio je – pesnik Tin Ujević. Srećni dobitnik dobijao je pravo da čitavu noć provede sa legendarnim boemom, da uživa u njegovoj duhovitosti, ali i da se uveri u njegov čuveni apetit – i za jelo i za piće.
Kako piše „Politika“, postojala je i izvesna opasnost: ako se Tin naročito raspoloži, slavlje bi moglo da potraje do zore i da se završi u nekoj kapiji ili pod drvetom u Topčiderskom parku. Zato je autor teksta ostavio i ironično upozorenje – da srećniku ovaj neobični dobitak ne presedne.
Ova epizoda iz 1927. godine pokazuje da je Tin Ujević već tada bio simbol beogradske boemije, ali i da je Srpska Nova godina oduvek bila praznik slobodnog duha, pesme i kafanskog Beograda.
Kakve veze docek u Crnograd, gradu seljaka i planinaca, ima veze sa Leskovcem.