Kako je Brnabićka svojim stavom o bolovanjima niških radnika rasrdila bukvalno celu Srbiju

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, govoreći o bolovanjima radnika zaposlenih u privatnim fabrikama u Nišu, upozorila je danas da će navodno svi investitori otići i da nijedan neće doći zbog toga, te zatražila od nadležnih inspekcija da obave nadzor nad niškim zdravstvenim ustanovama i lekarima koji radnicima otvaraju bolovanje.

Ova izjava premijerke izazvala je brojne ljutite reakcije, a poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Jelena Milošević optužila je premijerku da, umesto da pošalje inspekciju u fabrike, šalje je lekarima i na taj način degradira zdravstvo, a ponižava radnike.

„Gospođo Brnabić, premijerko, ako je i od Vas, mnogo je! Znate li u kakvim uslovima rade ljudi zaposleni u privatnim fabrikama?! Znate li da žene umiru u fabričkim halama?! Znate li da žene kolabiraju na fabričkim trakama i moraju da nastave sa radom jer proizvodnja ne sme da stane?! Znate li da rade u nehumanim uslovima, bez ventilacije i klime na tropskim vrućinama“, navela je Jelena Milošević u pisanoj izjavi, saopštila je SSP.

Konstatujući da Ana Brnabić to ne zna, jer se „iz vile na Dedinju problemi radnika ne vide“, Jelena Milošević navela je da premijerka represijom uskraćuje pravo ljudima da se leče, umesto da se zainteresuje zašto idu na bolovanje i u kakvim uslovima rade.

Sindikalisti smatraju da je premijerka Brnabić “u sukobu s realnošću radničkih prava”.

“Dok hiljade građana Srbije napuštaju zemlju zbog niskih plata u potrazi za boljim životom, premijerka u tehničkom mandatu, Ana Brnabić, nastavlja da briljira i privlači pažnju javnosti svojim izjavama o zloupotrebama bolovanja. U zemlji gde su najveći strani investitori firme za motanje kablova, od dolaska Srpske napredne stranke, jedini uslov njihovog prisustva je jeftina radna snaga i vrlo sumnjive subvencije koje im država dotira. Predsednica Vlade, Ana Brnabić, dobro zna da je to jedini način da se, na osnovu populizma i propagande o otvaranju fabrika, koliko toliko zaposli narod da radi za neku crkavicu; međutim, trebalo bi da je bude sramota što direktno u najnegativnijem kontekstu utiče na zdravlje građana Srbije i direktno vrši pritisak na radnike”, kaže Željko Veseselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.

I Politička platforma Solidarnost izražava duboku zabrinutost povodom najava premijerke Ane Brnabić o vanrednim kontrolama rada lekara u Nišu zbog otvaranja bolovanja, budući da takve mere izazivaju ozbiljne implikacije na garantovana prava radnika.

„Ova inicijativa se može tumačiti kao otvoreni pritisak na radnike, dovodeći u pitanje osnovna prava i dostojanstvo radnika i radnica“, smatra Miroslav Stojanović, koordinator Solidarnosti u Nišu.

Osim što ugrožava prava radnika i radnica, kako ističe, ovakav pristup direktno ugrožava profesionalnu autonomiju lekara, dovodeći u pitanje etičke i profesionalne standarde zdravstvenih radnika i time snažno vrši pritisak na profesiju koja na svojim leđima nosi sve anomalije zdravstvenog sistema.

“Fokusiranje isključivo na apsentizam, bez sagledavanja šire slike uslova rada i prava radnika, predstavlja neprofesionalan pristup problemu i unapred svrstavanje predstavnika vlasti na stranu poslodavaca. Radnici Leonija, Zumtobela, IMI i Johnson Electric nisu ni roba ni sredstvo za ostvarivanje profita, već su nosioci radnih prava koja su garantovana Međunarodnim konvencijama u oblasti rada, Ustavom Republike Srbije i Zakonom o radu“, rekao je Stojanović.

On smatra da je neophodna ozbiljna analiza uslova rada u navedenim fabrikama kako bi se razumeli pravi uzroci problema, umesto pojednostavljivanja situacije na osnovu statistika o bolovanjima. „Ako postoje problemi, oni treba da se rešavaju kroz dijalog između radnika, poslodavaca i sindikata, uz poštovanje prava na štrajk i radničko organizovanje kroz sindikate“, smatra Stojanović.

Stojanović kaže i da bi vlast trebala da se zapita zbog čega radnici u Srbiji rade najduže u Evropi sa prosečnih 43,5 sati rada nedeljno. Preko 50 radnika godišnje u Srbiji izgubi život dok preko 600 radnika doživi težu povredu na radu. Posebno bi vlast trebala da se zapita kako je moguće da preko 300.000 radnika prima minimalnu zaradu koja je po svim parametrima nedovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu.

„Premijerka bi sa druge strane trebala da nam pruži odgovore šta je država uradila povodom utvrđivanja odgovornosti za trovanje 150 radnika Magne iz Aleksinca, ili za smrt 8 rudara u rudniku Soko u Aleksincu, i za mnoge druge povrede i smrti u fabrikama na jugu Srbije! Da li je moguće da u tim slučajevima nema odgovornih?“, pita se Stojanović.

Solidarnost poručuje radnicima da nisu sami i da će se u svojoj političkoj borbi svesrdno zalagati za poboljšanje njihovih prava.

“Premijerka bi naposletku morala da zna da radnici nisu robovi, niti su niža klasa! Radnici zaslužuju dostojanstvo i uvažavanje a mi ćemo kao politička organizacija uvek iskazivati solidarnost sa njima”, zaključuje se na kraju.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!