Tek što je napunila 18 godina, pevačicu je jedan kriminalac iz Vranja udario i pokušao da siluje. Zbog pretnji koje je kasnije dobijala od njega nije smela da ga prijavi policiji, ali danas kao zrela žena jasno i glasno poručuje da se o nasilju ne sme ćutati i da treba prijaviti zlostavljače.
Pevačica, inače rođena Leskovčanka, ispovedala se beogradskim novinarima kako je njeno detinjstvo veoma kratko trajalo i da je već sa 14 godina počela da radi po kafanama i klubovima, gde je odmah osetila lošu stranu tog posla.
“Imam nejasne slike u glavi, ne sećam se perioda kada sam bila dete jer sam brzo sazrela. Bila sam mirno, stidljivo, dobro, ali pomalo dosadno dete. Išla sam u vrtić jer su moji roditelji radili, pa nisu mogli da me čuvaju”, rekla je Kaća.
Iako su tata Branislav i majka Verica dali sve od sebe da Katarina ne oskudeva ni u čemu, htela je da ima svoj dinar, pa je već krajem osnovne škole unovčila svoj talenat. Međutim, nije bila svesna u šta se upušta. Preko noći je odrasla.
“Svi znamo kakav je posao u kafani, a još gore je kada počneš da nastupaš kao dete. Upoznala sam razne profile ljudi, a najteže su mi pale neprijatne scene po klubovima i kafanama. Pošto sam se ponašala ozbiljnije od vršnjaka, odavala sam utisak da sam starija, pa sam imala neumesna udvaranja. U mozgu sam i dalje bila beba, pa sam zaboravljala da sam u tom momentu pevačica, da sam u klubu i da je normalno da budem na meti raznih muškaraca. Pojedini su umeli da se napiju, pa budu bezobrazni do te mere da usred nastupa ostavim mikrofon i napustim klub”.
Kaća je dobijala nepristojne ponude od muškaraca koji su mislili da mogu da je kupe na jednu noć:
“Imala sam ih, ali svako od njih je ubrzo shvatio da se obraća pogrešnoj osobi za to. Muškarci daju sebi pravo da se tako ponašaju jer su pevačice lepe, doterane, izazovnije od drugih i, zbog prirode posla, srdačnije i pristupačnije. S druge strane, devojke za koje se zna da se bave najstarijim zanatom ulaze u svet estrade i postaju pevačice da bi se bolje prodale. Te devojke su operisane od muzike, nemaju sluha, ali dižu sebi cenu za prostituciju, zloupotrebljavajući našu profesiju. Ali svako se bori na svoj način, mene to ne dotiče”.
Međutim, ono što ju je duboko dotaklo jeste pokušaj silovanja.
Kaća se nerado vraća na tu bolnu temu, ali zbog svih žrtava nasilja koje ćute o tome, ispričala je šta se te noći zbilo, šaljući jasnu poruku da treba stati na put nasilnicima.
“Posle nastupa sam otišla u bekstejdž i prišao mi je čovek kog sam znala odranije. Bio je pijan i drogiran. Vređao me je, psovao, nazivao pogrdnim imenima… Bila sam izrevoltirana, pa sam mu vratila istom merom. Počeo je da me spopada, a kada sam ga odbila, zveknuo mi je šamarčinu”, priča Živkovićeva.
Ona kaže da je zbog pretnji godinama ćutala o tome.
“Bila sam uplašena, ponižena i povređena. Pošto sam bila klinka, a on opasan momak koji mi je pretio da će svašta da uradi, nisam smela ni da pomislim da slučaj prijavim policiji. Doživeti tako nešto sa samo 18 godina je strašno. Ja tom čoveku nisam bila ravna ni po kojim parametrima. Bila sam slaba devojčica koja ga nije ni u jednom momentu izazvala da uradi tako nešto. Pritom, nisam svadljiva, bahata, ne rešavam konflikte tako što ću da se ponašam kao muškarac, da se tučem, da mafijam… Taj događaj je ostavio gorak ukus, ali sam se izdigla i nastavila dalje”.
Te 2007. godine, kada je doživela traumatično iskustvo, prijavila se i na takmičenje za „Zvezde Granda“. Do tada joj je škola išla odlično. U osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ bila je vukovac, kao i do trećeg razreda srednje medicinske, a onda je zapelo…
“Razredna nije htela da mi opravda izostanke, jer nije podržavala to što radim. Neki drugi đaci su bez problema dobijali opravdanja, ali ne i ja. Pritom, pričamo o jednom danu izostanka, ne o nedelji. Bilo mi je teško zbog toga, jer sam želela da završim školu, ali i da budem u „Zvezdama Granda“. Pošto sam bila kampanjac, uspevala sam za noć da naučim gradivo i dobijem trojku, četvorku. Imala sam podršku drugih profesora i drugara iz odeljenja”.
Nije imala problem samo u školi, već i sa novcem.
“Nismo imali para da iznesemo sva moja putovanja za Beograd i nazad u Leskovac, koja su bila česta. I garderoba je bila problem. Majka i ja smo tražile haljine po čitavom gradu, jurile sponzorstva…”
Takmičenje joj nije donelo očekivane rezultate. Želela je da bude najbolja, ali nije ušla ni u finale.
“Imala sam tremu koja parališe! Oduzme mi se celo telo, ne mogu da govorim, o pevanju da ne pričam. Zbog toga sam dala pet posto od onoga što zaista mogu. Ni na pitanja iz opšte kulture, koja su bila deo takmičenja, nisam davala tačne odgovore. Nisam znala kako se zovem i prezivam, a kamoli da odgovaram na pitanja, pa sam se baš izblamirala. Sve to je bilo stresno i traumatično. Kada sam ispala, mislila sam da mi se srušio ceo svet, da za mene više nema života. Samopouzdanje mi se srozalo. Sutradan sam došla u školu, a moje društvo je plakalo zato što nisam prošla u finale. Iako sam bila utučena, društvo me je ubedilo da odemo u kafić na kafu. Kada sam ušla, počela je da svira muzika, a ceo razred me je dočekao sa srcima i natpisima: „Kaća, volimo te.“ Tada sam prvi put zaplakala…”
Kaća je bila utučena i zato što je godinama mislila da je njeni sugrađani ne vole. Za 12 godina karijere nijednom nije pevala u rodnom Leskovcu. Čelnici grada nisu stali iza nje ni kada se takmičila.
“Osporavali su me. Grad nije želeo da mi pomogne. Pomislila sam: „Kako je moguće da me moji Leskovčani ne vole, a ja se ponosim njima gde god da sam?!“ Osećala sam se nevoljenom, nepoželjnom, bila sam tužna zbog toga. Ružan osećaj je dugo bio u meni”.
Ali jedan događaj od pre tri godine pokazao joj je da zapravo nije odbačena od svojih sugrađana. Jedne večeri je „Amadeus bend“ imao nastup u leskovačkoj diskoteci. Pozvali su Kaću da dođe na njihovu svirku.
“Pristala sam, ali sam im rekla da me slučajno ne prozivaju da pevam, jer me narod ne voli. Međutim, oglušili su se o to i pozvali me da izađem na binu. Noge su mi se odsekle. Kroz glavu mi je prolazilo: „Sada će da me gađaju paprikama.“ Kada sam počela da pevam, nema ko u klubu nije zapevao sa mnom. Leskovčani su bili fenomenalni, ne mogu da opišem ljubav koju su mi pružili. Onda sam sebi rekla: „Ma ovi ljudi me obožavaju, samo nekolicina ne želi da pevam u Leskovcu.“ To je sramno. Ljudi misle da ne želim da pevam u Leskovcu, a istina je da nikada nisam ni bila pozvana”.
Posle kiše došla je duga. Iako joj grad nije pomogao i ispala je iz takmičenja za „Zvezde Granda“, Kaća je shvatila da nije smak sveta kada je 2013. pozvana da uđe u rijaliti „Farma“. Direktor „Granda“ Saša Popović posavetovao ju je da bi joj to takmičenje bilo odskočna daska u karijeri. Tako je i bilo.
Pogledajte kako je Katarina izgledala na audiciji za “Zvezde Granda”, kao I št azaista misli o svojim sugrađanima u drugojj epizodi dokumentarnog serijala “Domiacija” koji je pre dve godine snimljen u produkciji juGmedie.
