Peti je mesec kako sam zaglavljena u ekranu telefona. Slušam, gledam i čitam. Iz sata u sat. Pumpa se sporadično u Leskovcu. Odziv sve manji. One blokade u selu ne računam.
Ograđeni od zahteva studenata. Ne treba im to što zahtevaju studenti.
Džaba izrabih pištaljku i noge.
Ljudi, znate li uopšte šta se dešava u ovoj zemlji? Ako ne znate, da vam preporučim neke stranice i portale.
Da ne trošite vreme na nove nokte poznate dive i smešne klipove.
Radi se o vašoj deci i vašim potomcima. Znam da prvo dolaze po nas, glasne i „nemirne“.
Al’, ne lezi vraže, onda ste vi na redu. Hteli ili ne. Ćutali zbog dece, komšije ili čiče na visokoj poziciji. Isto vam dođe. Ne biraju.
A najgore je „ja sam neutralan“.
Nisi. Ti ćeš odma’ posle mene. A posle tebe ovi što ćute zbog dece.
Ovo više nije „mi ili oni“. Ovo je „oni ili naša deca“. Tvoja. Njena. Vaša.
A možda je vama u ovoj čaršiji i okolini dobro.
Ko sam ja da vam sudim?
Uživajte. Dok Srbija pumpa, spavajte mirno. Nećete još dugo.
Sprave koje poseduju, ne biraju decu na koju udaraju.
Laku noć, ćutljivima i neutralnima. Mirno spavajte. Ja ne mogu.
Videla sam zastavu, napokon, moje zemlje. Skrnavi je neki lik. Pu, pu, ne liči na čoveka.
U Župi bi rekli: Daleko bilo.
Pridružujem se.
Ako stepropustili...
Laku noć Vučkivi svirači, stigli ste do fajronta. Nikad nije kasno uskoro ćete igrati narodno kolo.
Leskovac odavno nije u Srbiji. Okupirali ga tajkuni i kriminalci. Sramota me što sam u njemu rođen