O svom iskustvu i susretima sa Turcima koji žive van matice napisaće knjigu, a u njoj će biti mesta i za zanimljiva zapažanja o nasmejanim i prijatnim Leskovčanima.
U Podvorce ulazi na biciklu, na kome se vijore dve zastave: srpska i turska i odmah privlači pažnju. U lokalnoj pekari, slučajni posetioci prisustvuju komičnoj sceni sporazumevanja mladog Turčina sa prodavačicom, koja ne razume ni reč engleskog, turskog ili ruskog, a svaki od njih Turgaj odlično govori.
Kako-tako, trgovina je završena, a puna kesa peciva, namenjena je, objašnjava, grupi migranata koje je sreo u Leskovcu:
„Stigao sam ovde pre dva dana i vrlo se dobro osećam. Leskovac je mali grad, ali pun zelenila, a poseban utisak na mene ostavili su ljudi. Nasmejani su, vedri, ljubazni i blagonakloni. Svuda sam srdačno primljen, izlaze mi u susret, nude pomoć, radoznali su i dragi. Boravak ovde ostaće mi u jako lepom sećanju“, kaže on.
Turgaj Keleš, rođen i odrastao u gradiću Amasija na severu Turske, na ideju da na biciklu obiđe sve države u kojima žive njegovi sunarodnici, došao je odavno, ali je ona sazrevala u njegovoj glavi neko vreme.
„Dugo sam se pripremao, a kad sam krenuo sve je “poteklo ko voda“. Obišao sam najpre Balkan: Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo, Bosnu. Trenutno obilazim Srbiju, a na jugu sam se zadržao prilično dugo. Sledeća destinacija mi je Beograd, a potom idem za Mađarsku. To je početak moje velike avanture, jer nameravam da obiđem Austriju, Lihtenštajn, Švajcarsku, Nemačnu, Francusku, Dansku, Norvešku, Švedsku, Finsku“, nabraja.
Posebno se, kaže, raduje odlasku u Rusiju, tačnije Sibir, gde živi veliki broj Turaka.
„Oni govore staroturskim, odnosno posebnim dijalektom, koji želim da zabeležim i istražim. Put nastavljam ka Japanu, Južnoj Koreji, Kini. Tu sam stao sa planovima, ali ne znači da se oni dotle neće promeniti. Ideja je da od utisaka i susreta nastane knjiga, namenjena turskoj braći širom sveta, ali i svim zanimljivim ljudima koje budem upoznao“, dodaje.
Obećava da će u njoj biti mesta i za impresije o Leskovcu, koji bi ponovo voleo posetiti, ali na duže.
Pozdravljamo se, i Turgaju poželesmo srećan put, uz želju da ga posluže zdravlje i bicikl.
S.Stojiljković
Bravo Sju.Od tebe se i očekuje ovakva priča.
Meni ode pola krova, a za Vas je vest ovaj Turcin. Vratice se janjicari, jos malo samo. I to sa Barjaktarima.
Pa ti si sirotinja cim ti otiso krov koga briga za to. Ovo je vest bre coece, doso sultan bajo dajte cerku neku ugostite coveka kako dolikuje