Žrtve trgovine ljudima u digitalnom okruženju najčešće trpe nasilje od nepoznate osobe koju su upoznali putem interneta. Neznanci su označeni kao nasilnici u 40 odsto ispitanih slučajeva. Na drugom mestu su, u 20 odsto slučajeva, partneri žrtve, zatim slede poznanici iz šireg okruženja, i članovi porodice sa po osam odsto.
Ovo su podaci analize o zloupotrebi žena žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju Udruženja za borbu protiv trgovine ljudima „Atina“, koja je rađena na iskustvu 178 devojaka i žena žrtava u Srbiji u proteklih pet godina.
“Zanimljivo je da je četiri odsto ispitanica izjavilo da su nasilnici u digitalnom okruženju imali pomagače, a kao njih su isključivo navodile pripadnike policije”, pišu Novosti.
Po rečima Jelene Hrnjak, iz udruženja „Atina“, ova studija je pokazala da je najčešći vid zloupotrebe u digitalnom okruženju proganjanje, koje je iskusilo 55 odsto osoba koje su preživele zloupotrebe u kontekstu trgovine ljudima. Njih 45 odsto su kazale da su progonitelji bili poznanici, koje su znale iz realnog života, zatim članovi porodice u 23 odsto slučaja, pa partneri 18 odsto, a nepoznate osobe – devet odsto.
“Čak 65 odsto je kazalo da je primalo digitalne pretnje, a u 59 odsto tih slučajeva cilj je bio zastrašivanje da bi se povukao iskaz žrtve u krivično-pravnom postupku. U 29 odsto primera pretilo se da će neki privatni sadržaj biti javno objavljen, a 12 odsto su bile direktne pretnje po život i zdravlje žrtve”, navodi se u studiji.
Istraživanje je pokazalo i da je 63 odsto žrtava trgovine ljudima pretrpelo zloupotrebe putem njihovog snimanja i distribuiranja tog sadržaja. U 64 odsto tih slučajeva radilo se o sadržajima sa elementima pornografije, u petini slučajeva bio je sadržaj kojim se otkriva lokacija i identitet žrtve i tako ugrožava njena bezbednost. Žrtve su u tim slučajevima bile prevarene ili prinuđene da učestvuju u kreiranju snimka.
“Kod 50 odsto žrtava trgovine, osoba koja ih je trafikovala imala je u posedu sadržaj kojim ih je ucenjivala. Njih 29 odsto rekle su da im je prećeno da će taj sadržaj biti poslat članovima njihove porodice, a 21 odsto da će biti objavljen na portalima”, navodi sagovornica.
Ovo istraživanje pokazalo je da je 40 odsto žrtava trgovine ljudima tokom eksploatacije bilo izloženo oglašavanju na internetu i to 50 odsto u seksualne svrhe, 46 odsto u pornografske svrhe, a četiri odsto za radnu esploataciju.
VRBOVANjE
“To je prva faza u trgovini ljudima i poslednjih deset godina je postalo najzastupljenije na internetu. Na taj način regrutovano je 30 odsto naših ispitanih žrtava”, kaže Jelena Hrnjak.
Od tog procenta 70 odsto devojaka i žena vrbovano je u svrhu dalje eksploatacije, dok je ostatak vrbovan za neko drugo nasilje, silovanje, razbojništvo, fizičko nasilje. Za dalju eksploataciju počinici su osobe poznate žrtvi u 51 odsto slučaja, dok su 42 odsto nepoznate. Ostalo su bliski prijatelji i partneri. Vrbovanje je najčešće putem lažnih oglasa, upoznavanja na internetu, nuđenje lažnih poslova od strane poznanika ili preko novčanih pozajmica.
