Nišlija Saša Stamenković (49) nedavno se vratio sa Aljaske gde je četvrto leto zaredom radno proveo svoj godišnji odmor.
Stamenković je po struci inženjer mikroelektronike i stalno je zaposlen u Gradskoj opštini Crveni krst, ali su ga avanturistički duh, želja da vidi taj deo Sjedinjenih Američkih Država, kao i želja za dodatnom zaradom, motivisali da se 2018. godine prvi put otisne preko okeana.
Prema Stamenkovićevim rečima, on je za agenciju u Beogradu koja organizuje sezonsko zapošljavanje naših ljudi u fabrici za preradu ribe saznao od prijatelja koji je već tamo radio.
„Reč je o potpuno legalnom poslu za koji se u američkoj ambasadi dobija sezonska radna viza, a od agencije preko koje se odlazi na posao dobija se plaćena povratna karta, smeštaj i hrana na Aljasci. Prednost prilikom zapošljavanja imaju ljudi koji u Srbiji imaju stalni posao i porodicu jer je to Amerikancima garancija da će se po završetku sezone vratiti u zemlju“, objasnio je Stamenković za agenciju Beta.
Kazao je da je i ovog leta više hiljada naših ljudi radilo u nekoj od kompanija koje imaju pogone za preradu lososa na Aljasci.
„Kompanija za koju sam radio organizuje proizvodnju samo mesec i po dana tokom leta dok traje mrešćenje i lov lososa što meni odgovara jer mogu to vreme da „pokrijem“ godišnjim odmorom i slobodnim danima“, izjavio je Stamenković.
Prema njegovim rečima, na Aljasci ima fabrika koje preradjuju morske plodove i više vrsta ribe, a ne samo losose, a organizuju proizvodnju tokom čitave godine, tako da neki ljudi iz Srbije rade na Aljasci i devet meseci.
„U fabrikama za preradu riba nema izuzetno teškog fizičkog posla. Medjutim, smene su od 12 do 18 sati i radi se bez slobodnog dana u nedelji i to je ono što je izuzetno teško, i fizički i mentalno iscrpljujuće“, istakao je Stamenković.
Kako je kazao, radnici iz Srbije su na Aljasci veoma cenjeni jer su pokazli da mogu da izdrže tempo rada koji se od njih traži.
„Od Amerikanaca na Aljasku dolaze da rade prvenstveno oni poreklom iz Meksika ili Portorika, medjutim, oni nisu fizički jaki, tako da vrlo često ne izdrže sezonu do kraja. U fabrici u kojoj sam radio ovog leta je otkaz dalo 100 Portorikanaca“, rekao je Stamenković.
Radnici iz Srbije, dodao je, motivisani su da izdrže sezonu do kraja jer novac koji mogu za par meseci da zarade na Aljasci u Srbiji ne mogu ni s jednim legalnim poslom.
„Sat rada plaća se bruto 12,36 dolara, odnosno neto nešto više od devet dolara. Svaki sat prekovremenog rada plaća se 50 odsto više, a prekovremeni radom se smatra rad duži od 40 sati nedeljno. Pored toga, svi oni koji su sezonski radili u Americi počev od 2018. godine dobili su od američke države 3.200 dolara, na ime pomoći zbog epidemije kovida“, izjavio je Stamenković.
On je rekao da je tokom protekle četiri godine imao priliku i da obidje Aljasku, mesto Dilingem u kome je radio, kao i najveći grad Enkoridž koji ima oko 250.000 stanovnika.
„Aljaska je potpuno divlja zemlja, savršeno čista, sa netaknutom prirodom. Susreti sa divljim životinjama poput medeveda su česti, ljudi su tamo zapravo podstanari, neko ko živi pored divljih životinja“, naglasio je Stamenković.
Kazao je, da nije siguran da će ponovo otići na Aljasku, a naročito ne razmišlja o tome kada se tek vratio.
„Potrebna su mi možda dva meseca od kada se vratim kući da zaboravim koliko je rad tamo naporan. Ukoliko me sad pitate hoću li da idem, reći ću ‘verovatno neću’, ali za par meseci ću možda promeniti mišljenje“, izjavio je Stamenković.
Dodao je da na Aljasku odlaze iz Srbije uglavnom mladji ljudi, starosti od 30 do 40 godina, dok je on i ove godine bio najstariji medju našim radnicima u fabrici u kojoj je radio.
