Na novom trgu u Leskovcu, kojim se gradonačelnik Goran Cevtanović često hvali, predstavnici NURDOR-a su danas uz malobrojne prisutne obeležili 15. februar – Međunarodni dan dece obolelel od raka. Akciju nije podržala ni Jelena Spirić, opoziciona narodna poslanica iz ovog grada.
Ali to nije smetalo ni jednom ni drugom političaru da ovaj dan i muku dece iskoriste kako bi ispromovisali sebe i ponovo ispljuvali jedno drugo.
Najpre se saopštenjem oglasila Jelena Spirić u kome navodi kako gradonačelnik Leskovca četvrtu godinu za redom ne želi da osnuje Fond za lečenje dece obolele od karcinoma u inostranstvu, na predlog SSP Leskovac.
“Iako odlazak nekog bolesnog mališana u inostranstvo znači spašen život a Cvetanovićevo šetkanje samo bahato trošenje novca Leskovčana, Cvetanović ne želi da smanji troškove putovanja kako smo zahtevali, iako je celu jednu godinu svoje vladavine proveo na službenim putovanjima”, navodi ona, u nastavku citirajući zaista sumorne podatke NURDOR-a, koji kažu da na jugu Srbije od karcinoma oboli pedesetoro dece uglavnom od mekotkivnog tumora, raka kostiju i neizlečivih tumora centralnog nervnog sistema.
Spirićeva zatim u svom stilu nastavlja da napada gradonačelnika Leskovca za koga podseća da je po obrazovanju lekar, tvrdeći da “nema misiju da svako navedeno dete obolelo od raka mora imati najbolje moguće lečenje ali ima da sebi napravi što bolju žurku, poput poslednje u najekskluzivnijoj diskoteci na ovom delu Balkana i to sa 3000 zvanica”.
“Danas, kada se u svetu obeležava Međunarodni dan dece obolele od raka i skreće pažnja na borbu ovih hrabrih mališana, heroja, gospođa Spirić, u skladu sa manirima političke opcije kojoj pripada, zloupotrebljava decu, obolelu decu, da skrene pažnju na sebe i pokuša da prikupi političke poene”, odgovorili su brže bolje iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke čiji je Cvetanović lider, podsećajući na to da grad Leskovac i Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, na njegovu inicijativu gradonačelnika, svake godine podržavaju rad NURDOR-a, Udruženja roditelja dece obolele od raka i d su za te namene opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 550 hiljada dinara.
“Ova podrška će biti nastavljena i u narednim godinama”, tvrde naprednjaci u svom saopštenju, a dalja napadanja na Dragana Đilasa i političku promociju SNS vlasti je suvišno i prenositi.
Niko ni od njih danas nije bio viđen na trgu dok se puna dva sata održavala manifestacija posvećena deci oboleloj od raka.
I naprednjaci i SSP-ovci su danas u svojom saopštenjima konstatovali da svakog dana jedno dete u Srbiji oboli od karcinoma, dok skoro svake nedelje jedno dete premine.
Zar ne bi bilo lepše i humanije da su im pružili podršku tako što bi sa tom decom i njihovim roditeljima razmenili koju reč i pružili podršku na novokompanovanom trgu?
Jer ovakva saopštenja toj deci i njihovim roditeljima baš ništa ne znače. A ne znače ni nama ostalima koji nismo deo vašeg političkog cirkusa.
D.Marinković
Srbi nebeski narod.
Nije ni čudo da su svi pobegli od nas.
Sramota me je što sam Srbin iako nisam član niti jedne partije niti ću ikada biti jer kad vidim ko je danas neko bolje da ja ostanem to što jesam.
Sramota i bezobrazluk.
Kada su nekome od političara bila bitna deca, naročito naša?! Njima su važnije fotelje, privilegije, novac,njihova deca… A za bolesnu decu neka brine narod ionako su to njihova,a ne naša deca.
А zašto se oni kao tu nešto svađaju, tačnije glumataju svađu, a njhove beogradske gazde su zapravo u ljubavi i konstantnim konsultacijama i dogovorima.
Kada bi njihove „dve politike“ bile jedine dve opcije, da su sutra izbori, i damoram da glasam, da me silom nateraju, ja bih svoj glas dao Vučiću i SNS. Zašto? Zato što ne volim preprodavce, i prezirem nakupce, što je u ovom slučaju upravo uobraženi i usiljeni gospodin Đilas, Spirićka i njihova stranka sa bezveznim imenom koji vređa instituciju slobode, i slobodu kao pojam. Dakle, sao bih glas Vučiću i SNS, jer znam da će, ako glas dam nakupcu Đilasu, on će taj moj glas, a samim tim i mene prodati Đilasu. Ali, moram da priznam, i da nisam presrećan kojoj sam „opozicionoj opciji“ dao glas, jer je sasvim očigledno da šuruju, i da su spremni i na moguće bratimljenje sa SNS.
Verujte mi, da bih više voleo da je problem u meni, da sam u nekom blažem obliku paranoje, ili neke „psihozice“, ali mnogi moji prijatelji i rodjaci, koji uglavnom ćute, jer sve priče su već odavno ispričane, dakle kad oni progovore, kažu ili isto, ili nešto slično ovom što sam ovde napisao.
Ako se svi oni bave politikom da bi zaradili, a bave se upravo zbog toga, što bi ja, kao građanin, glasao za njih, zašto bih uopšte morao da glasam?
Mesko, što se nisi ostvario najpre u svojoj lekarskoj karijeri, da nam se dokažeš, pa i da pomoću svoje struke stekneš basnoslovno bogatsvo, pa bi onda mogao da kažeš da se baviš politikom da bi gradu, tj nama bilo bolje. To važi i za druge i za tzv opoziciju. Pogledajte samo one vlčastoljupce iz Ne davimo Beograd. Da glasam za nekoga, pa da poboljšam kvalitet života njih 50 koji će ući u parlament?