Studenti iz Srbije koji su biciklima sinoć stigli u Strazbur, danas su se sastali kod Saveta Evrope i pročitali otvoreno pismo za predsednika Francuske Emanuela Makrona, koje nameravaju da pošalju njegovom kabinetu i Evropskom savetu u Brisel.
Otvoreno pismo srpskih studenata upućeno Makronu prenosimo u celosti:
Poštovani predsedniče Makron,
Obraćamo Vam se kao studenti iz Srbije, mladi ljudi koji su odlučili, usled nedostatka pravde i dijaloga u sopstvenoj zemlji, da biciklom krenu ka sedištima evropskih i međunarodnih institucija. Naše putovanje, dugo više od 1.400 kilometara i nazvano Tura za Strazbur, predstavlja i simbol i svedočanstvo očaja, ali i nepokolebljive nade.
Naša misija je jednostavna, ali hitno važna: skrenuti pažnju međunarodne zajednice na sve dublju eroziju demokratskih vrednosti u Srbiji. Živimo u zemlji gde institucije više ne štite građane, već služe interesima uskog kruga moći. Gde su mediji pod pritiskom, izbori kompromitovani, a kritičko mišljenje marginalizovano i napadano.
Neposredni povod za ovaj protest bila je tragedija u Novom Sadu — urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici koje je odnelo šesnaest života, uključujući i dece. Ali pravi uzroci leže mnogo dublje: sistemska neodgovornost, korupcija i uništavanje institucija koje su nekada postojale da služe narodu. Umesto odgovora i preuzimanja odgovornosti, građani su naišli na tišinu — i još jednu nepravdu među mnogima.
Zato mi pedalam dalje, noseći poruku — Srbiji je potrebna podrška Evrope, ali ne u formi protokolarnih sastanaka i diplomatskih osmeha. Ne tražimo sankcije; tražimo pogled istine i odgovornosti. Jer sastanci sa liderima koji ne priznaju odgovornost prema sopstvenom narodu — kada se održavaju bez kritičkog osvrta — mogu se protumačiti kao legitimizacija autoritarizma.
Gospodine predsedniče, često ste naglašavali značaj evropskih vrednosti, slobode i ljudskih prava. Danas imate priliku da pokažete da su te vrednosti zaista univerzalne. Vaša podrška borbi za istinu, pravdu i slobodu u Srbiji značila bi mnogo, ne samo nama, već i čitavoj generaciji mladih ljudi koji žele ostati u svojoj zemlji i graditi je na temeljima demokratije i dostojanstva.
Ne vozimo ka Evropi da bismo pobegli iz Srbije. Vozimo da bismo je vratili.
S dubokim poštovanjem,
Studenti iz Srbije
