Jučerašnja šetnja naprednjaka kroz Leskovac teško je mogla da podseća na ono što vlast voli da naziva „manifestacijom podrške“ i „slavljem narodne volje“. Umesto slavlja, vedrine i osmeha, prizor je delovao sumorno, gotovo pogrebno.
Kolone ljudi koje su se kretale nezavršenim gradskim trgom, uz pratnju depresivne pesme sa zvučnika, bez ikakve iskrene energije, i sa liderima koji se kriju u masi, više su ličile na povorku žalosti nego na okupljanje pobednika.
A i simbolika mesta sa kojeg je krenula pogrebna povorka nije mogla biti snažnija. Nezavršeni trg, hladan i siv, postao je savršena pozornica za sliku jedne vlasti koja traje predugo, a koja više nema snage da se raduje, već samo da formalno ispunjava obavezu – da se pokaže brojnost, makar i po cenu pritisaka i naredbi.
Dok su odjekivale poruke sa megafona građana koji su podsećali na odgovornost za smrt šesnaestoro ljudi u Novom Sadu, procesija vlasti kretala se nemuštim korakom, bez odgovora, sa sve više policije i sve manje vere.
Kao na pogrebu, prisutni su delovali kao da su tu jer „moraju“, a ne jer žele. Atmosfera je bila natopljena tišinom i nelagodom, prekidana tek povremenim zvižducima i povicima nezadovoljnih.
Kao da je Leskovac, makar na trenutak, video ogledalo u kome se vlast prikazala onakvom kakva jeste – umorna, beživotna, nesposobna da zrači ičim osim disciplinom i strahom.
Šetnja je završila onako kako je i počela – bez energije, bez stvarnog smisla.
Povorka se razišla, ali je ostala slika koja će se teško izbrisati: politički ritual pretvoren u pogrebnu ceremoniju, simbol kraja jedne iluzije da vlast može večno da traje samo zahvaljujući brojnosti i sili.
Ako stepropustili...
To je to.
Bravo za ovaj tekst, BRAVO
Sve mi može biti jasno, samo ne mogu ova dva negativna crvena glasa na ovaj tekst. Ko juče nije video ili nije učestvovao u ovoj pogrebnoj povorci, nije video sve ovo šta je video i autor ovog teksa, a to je da svi ovi koji su izašli u povorci su prisustvovali svojoj političkoj, moralnoj i ljudskoj sahrani. I po tome su jedninstveni, jer osim Tita, niko nije uživo gledao sopstveni sprovod, samo što su ovi jadnici i učestvovali u njemu. Gde je onih holjade i hiljade koje podržavaju ovu vlast u Leskovcu? I pord kvota i pored pritisaka sakupila se šaka jada, koja niti je znala zašto je tu, niti šta treba da radi, niti koga i šta podržava, što bi lLeskovčani rekli ko GUSKE U MAGLI. Jedva su dočekali da se ovo završi i posle spuštanja „kovčegau zemlju“ svi su se razbežali kud koji mili moji. Valjda vam je svima sada jasno da su pukli i da svako njihovo koprcanje je još veće potonuće u živo blato. Živela Srbija bez sekte na vlasti, nadam se veoma brzo.
Tito je bio mrtav mesecima pre sahrane, pre objave o smrti
Bravo!!! Apsolutno je to bila povorka kao na sahrani. Narod koji su učestvovali u njoj su vampiri ovog društva, kancer koji ubija zivot ovom gradu. Kancer koji jede zdravo tkivo. Kancer koji ce morati da ode!
Pa sta se drugo moglo ocekivati,kad 90% na taj mars na drinu su bili seljaci i …… Ostalo je bilo silom prilika dovedeno. …… odgovara ova vlast jer nista ne placaju od komunalija od kako su oni na vlast,leglo zaraze. A o paljenju zica i da ne pricam,tacno oni znaju ko to radi ali ih ne diraju.
mozda je vama tako izgledalo jer uzivate kad se nesto polomo, zapali i unisti. ovako vam je sumorno
Šta je pisac hteo da kaže, molim za prevod ove rečenice?!!!!
Odličan tekst!
Napisao si za desetku.
Ja bih na kraju samo dodao:
Nisu dali sofru – daću za umrlog.
Izostali su sendviči, vino, žito i sveća.
I naravno pop da očita molitvu pokojniku.
Bravo Moldere!
Molim te da objavio repliku.
Na ovaj tvoj sajt se kako vidim okačili „pokojnici“ pa misle da će lupanjem minusa zaustaviti pogrebnu povorku?
Oni da dobiju nalog da skinu gaće i šetaju uradili bi to zbog posla.
Tresu gace od Zareta i Kitanovica i takvih ugursuza bez stida
Lepo kazes nije ti dobro i ne izadjes. Al ima spijuna koji ce da proveravaju i drukaju a oni nisu ljudi nego idioti. Umete li da se suprotstavite i vi ocinkate njih i njihove zene i ljubavnice i ljubavna gnezda i vanbracnu decu i ugradnje u tenderi i stanovi po Beograd? Sa losima ne mozes biti fin, poslusan. Ti da se brukas, setas, a oni da pljackaju?! Pa oni obrukase i partiju i drzavu i ti si i dalje poslusan talvima. More mrs.
Primećujem Molder da su ti se ponovo navukli botovi na portalu. Očito su dobili naredbu od Meska da ovde vode lajkovima „rat“ protiv nas. Uvek uživam kada se oni pojave, jer mi je zadovoljstvo da sa njima razmenim mišljenje., koji naravno oni nemaju. Jbg, šta da ti radim kada si rešio da radiš pravu stvar, pa moraš nepismene botove da trpiš, ali ti zato dižu rejting portalu što i nije tako loše, a nama nude zabavu do besvesti.
Nisu više botovi, sad su skotovi. Počela je klinička smrt i uskoro ćemo iz skinuti sa respiratora. Do sad je bilo o pokojniku sve najlepše ali ovi pokojnici će otići sa marš u pm.
Britko i efektivno. Bravo!
Briselski sporazum
Aneks Briselskog sporazuma
Francusko/Nemacki plan
Ohridski sporazum
Vasingtonski sporazum
Jadar
Republika Srpska
Readmisija migranata
Promena strukture domicilnog stanovnistva
Sveobuhvatni sporazum o trajnom miru
Odličan osvrt na celokupnu situaciju!
To što opisuješ, više liči na generalku za „besmrtnost vlasti“ nego na stvarni festival političke moći. Sve je imalo dramaturgiju trećerazredne pozorišne predstave: publika u publici samo zato što je karta bila obavezna, glumci na sceni umorni, a scenario davno potrošen.
Alegorijski rečeno, vlast se pojavila kao star udžbenik istorije prašnjav, sa požutelim stranicama, koji se još uvek drži na polici ne zato što je koristan, već zato što niko nije imao snage da ga skloni. Povorka, umesto da nosi snagu života, više je podsećala na procesiju u kojoj svaki korak odjekuje zvukom praznine.
Leskovac je toga dana odigrao ulogu ogledala ali ne onog iz bajke koje uljuljkava sujetu, već onog surovog ogledala ujutru, kad vidiš istinu koju bi najradije preskočio. Slika je jasna režim je pokušao da pokaže vitalnost, a uspeo je samo da prikaže umor.
I, kao što svaka dobra ironija života nalaže, pogrebni ton nije označio kraj opozicije, niti „narodnog bunta“, već upravo vlastite iluzije vlasti da može trajati beskonačno samo zahvaljujući sili i poslušnicima. To je možda najjači komični obrt u ovoj tragediji: da se u pokušaju da pokaže snagu, vlast ogolila kao slabost.