Za Albance na jugu Srbije je popis stanovništva važno političko pitanje. Očekuju da ih se izbroji šezdesetak hiljada, a to bi uticalo i na sredstva koja dobijaju opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa.
U prethodnim decenijama, 1991. rađena je tek procena stanovništva, a 2002. popis. To su bile poratne okolnosti za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Kada je 2011. ponovo popisivano stanovništvo, albanska nacionalna manjina je bojkotovala popis jer nije bilo predviđeno popisivanje ljudi u dijaspori. Još jedan razlog za to je što se popis nije radio na jezicima nacionalnih manjina.
„Sada su stvoreni uslovi, jer sada mogu da se popišu i oni koji u datom momentu nisu kod kuće i oni koji rade u inostranstvu, i oni koji žive ovde. Jedinstvena prilika da se zna tačan i istinit broj“, za DW kaže Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.
Kaže da i pored svih stvorenih uslova, tokom ovog popisa ima problema u opštini Medveđa u kojoj nema dovoljno popisivača koji govore albanski jezik.
„Od tri instruktora nijedan nije Albanac, od 24 popisivača, samo troje su Albanci, a od njih troje, jedan je postavljen da popisuje albansko stanovništvo, ostala dva popisuju srpsko stanovništvo. Lokalna samouprava Medveđe čak nije osigurala ni jezičke asistente, što Preševo i Bujanovac imaju, jer po zakonu svako može da učestvuje u popisu na svom jeziku“, kaže Mustafa.
Za razliku od Medveđe, Preševo ima 73 popisivača i 12 instruktora, a Bujanovac 10 više popisivača i 13 instruktora – polovina od toga popisuje na albanskom jeziku.
Koliko zapravo ima Albanaca?
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca smatra da je veoma važno da se obavezno odgovori na dvanaesto, trinaesto i četrnaesto pitanje koja se tiču nacionalnosti, maternjeg jezika i veroispovesti. „Ja sam na ta pitanja, čak sam to podelio i na društvene mreže, odgovorio: Shqiptar, Shqip i islam“, kaže Mustafa.
On podseća da podaci iz 2011. godine, kada je albanska nacionalna manjina bojkotovala popis, pokazuju da ima svega oko šest hiljada Albanaca. Uveren je da će ovaj popis pokazati da ih je barem desetostruko.
Na to utiče i kampanja u kojoj se pozivaju građani da se odazovu popisu. Kampanja „Svi mi, zajedno, činimo Srbiju“ namenjena je svakoj od 23 nacionalne manjine i pripremljena je u različitim formatima, TV i radijskim spotovima ili posterima.
Predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi takođe je odgovorio na sva pitanja tokom popisa za svoju osmočlanu porodicu, i saglasan je da je ovaj popis izuzetno značajan za sve.
„Pre svega, to se odnosi na transfer sredstava koja republička Vlada daje svakoj lokalnoj samoupravi, pa se onda povećava i broj zdravstvenih radnika, broj policajaca, dakle broj radnika u svim državnim institucijama. Poslednji popis je pokazao da Bujanovac ima oko 18.000 stanovnika, a sad će se pokazati da nas ima između 50 i 60.000“, kaže Arifi.
Arifi svakog jutra dobija od lokalne popisne komisije podatke zaključne sa jučerašnjim danom. Do ovog trenutka, kaže on, nije bilo nikakvih problema, a do sredine ove sedmice popisano je 23.0000 stanovnika u Bujanovcu.
Popis značajan za sve
O važnosti popisivanja svih stanovnika Srbije govore i srpski i kosovski političari, ali i brojne evropske organizacije i institucije, a EU je i finansijski podržala popis.
Do početka ove sedmice, popisano je 2,4 miliona stanovnika u Srbiji.
Ako stepropustili...
