Tekstilni muzej u Strojkovcu, koji već duže vreme ne ispunjava osnovne izlagačke uslove, biće kompletno rekonstruisan, a osim radova na zgradi vodenice u kojoj je smešten i nove postavke, planirano je uređenje kompletnog okolnog prostora, kako bi posetiocima bila verno prikazana istorija početaka tekstilne industrije u Leskovcu.
Tekstilni muzej u Strojkovcu, koji već neko vreme ne ispunjava osnovne izlagačke uslove, biće kompletno rekonstruisan. Pored radova na zgradi vodenice u kojoj je smešten, planirano je da novo lice dobije i okolni prostor, kako bi se posetiocima potpuno dočarala slika o začecima tekstilne industrije u Leskovcu.
Adaptacija zgrade Muzeja tekstila je, kaže za Rešetku direktor Nebojša Dimitrijević, najveći i najznačajniji od tri infrastrukturna projekta koje muzej pokreće u ovoj godini:
„Novac smo obezbedili preko IPA fondova, a procenjena vrednost radova je oko 170 hiljada evra. Dugi niz godina u ovaj objekat nije ozbiljnije ulagano, a zbog stanja u kome se nalazi, morali smo eksponate 2021. da povučemo i smestimo ih u matičnu muzejsku zgradu. Adaptacija se odnosi kako na vodenicu, tako i na postavku staru preko četiri decenije. Povodom obeležavanja stogodišnjice od otvaranja prve gajtanare, tadašnje radne organizacije, poput „Inkola“ i „Leteksa“, donirale su stare mašine i fotografije, što su bili prvi eksponati u Tekstilnom muzeju. Pomenuti i ostali predmeti su prilično dotrajali, jer nije ni bilo uslova za njihovo čuvanje i održavanje, pa verujem da će, nakon završenih radova, ova zgrada, ali i čitav kompleks, dobiti potpuno novo lice. Rekonstrukcija predstavlja vrlo ozbiljan poduhvat i, ako sve bude u redu, za 2–3 godine ćemo Tekstilni muzej vratiti u funkciju„.
Na objektu će biti zamenjen krovni pokrivač, jer je postojeći prokišnjavao, biće urađena drenaža, a unutrašnjost zgrade biće uslovno obezbeđena za čuvanje predmeta iz nove, odnosno obnovljene stalne postavke:
„Biće radova i u dvorištu, odnosno spoljašnosti kompleksa. Mostić preko kanala dobiće ogradu, biće iskopan bunar, i planiramo da, ukoliko postoji mogućnost, ponovo oživimo potočić koji protiče kroz dvorište, jer bi to značilo da se ponovo pokrene čarak koji se okretao pomoću vode. Ideja je da se postavi i vodenični kamen, kako bi posetioci mogli da vide način na koji se u vodenicama nekada mlelo žito. Bio bi to kompletan doživljaj Leskovca iz vremena kada je nastala gajtanara, iz koje je kasnije nikla čuvena tekstilna industrija„.
Spolja zgrada muzeja mora zadržati autentičan izgled, a sve intervencije modernim materijalima i tehnikama biće „pokrivene“.
„Govorimo o ovom i ostalim objektima građenim pre više od jednog i po veka. Osim zuba vremena, na njihovu otpornost utiče kvalitet i materijali iz tog perioda. U međuvremenu su se i klimatski uslovi promenili, kiše su obilnije, vetrovi jači. Radimo tako da njihovu autentičnost sačuvamo, ali i da ih infrastrukturno ojačamo. Očekujem da uskoro potpišemo ugovor o obezbeđenim sredstvima, a radovi bi, prema našim planovima, trebalo da počnu u drugoj polovini ove godine„.
Druga dva vredna infrastrukturna projekta, koje muzej započinje u 2026. godini, su renoviranje Sale za konferencije i Gornje galerije u matičnoj zgradi, za koje će biti izdvojeno preko 100 hiljada evra u okviru projekta „Leskovac – prestonica kulture“, kao i druga faza rekonstrukcije muzejskog depoa, za koju je grad Leskovac obezbedio 70 hiljada evra.
S. Stojiljković
