Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem, u novom Indeksu transformacije nemačke fondacije Bertelsman koji je objavljen pre nekoliko dana.
„Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, sa značajnim padom u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija i sa rastom političke polarizacije“, navodi se u izveštaju.
Na globalnom nivou, autokratije su u porastu širom sveta, a demokratija nastavlja da „gubi tlo pod nogama“, glavni je zaključak Bertelsmanovog indeksa transformacije (BTI).
U indeksu se navodi da su u Srbiji i Gruziji vladajuće stranke godinama sve više „zarobljavale“ državu i potkopavale demokratske i ustavne institucije i da izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija. „Obe zemlje, u kojima je bilo dugotrajnih demonstracija i protesta protiv autokratizacije i nepotizma, sada su u BTI kategorisane kao autokratije“, navodi se u izveštaju.
Srbija je po gotovo svim parametrima nazadovala u odnosu na prethodni BTI, kada je bila u kategoriji defektnih demokratija.
Po indeksu političke transformacije dobila je ocenu 5,18 od maksimalnih 10 i našla se na 61. mestu od 137 analiziranih zemalja, 10 mesta niže nego 2024, dok je po statusnom indeksu pala za devet mesta na 47. i dobila ocenu 5,98.
Najlošije je rangirana po indeksu upravljanja, na 96. mestu sa ocenom 3,96, spustivši se za čak 15 mesta, a najbolje po indeksu ekonomske transformacije, na 27. mestu sa ocenom 6,79, što je za jedno mesto bolje nego 2024. U izveštaju o Srbiji ukazuje se na dalji pad vladavine prava i slobode medija i povećanje političke polarizacije.
„Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu ulogu“, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da je režim intenzivirao manipulaciju izbora, da je parlamentarni nadzor slab jer „prvenstveno odobrava zakone u skladu sa voljom predsednika“, a da opozicija ostaje fragmentisana i pod stalnim pritiskom.
„Vlada sistematski zloupotrebljava izborni proces, na primer, tako što deli lokalne izbore na dva dela bez opravdanja, očigledno da bi omogućila ilegalnu migraciju birača – odnosno, registruje birače tamo gde ne borave kako bi uticala na rezultate“, navodi se u izveštaju. Dodaje se da opoziciju čine mnoge političke stranke i pokreti koji su pojedinačno slabi i primorani su da se ujedinjuju u izborne koalicije.
„Zajedno, opozicija bi mogla da predstavlja ozbiljan izazov vladi, kao što se videlo na izborima 2023. godine, ali je obeležena ideološkim razlikama i nepoverenjem među stranačkim liderima“, ocenjuje se.
Civilno društvo i nezavisni mediji se suočavaju sa sistematskim uznemiravanjem, uključujući kampanje blaćenja, strateške tužbe i nadzor, navodi se u izveštaju i dodaje da su masovni protesti 2024–2025. godine delegitimizovani kao „napori destabilizacije podržani iz inostranstva“.
„Vlada kontroliše ključne regulatorne institucije za medije i manipuliše medijskim tržištem u korist medija koji šire frenetičnu vladinu propagandu“, navodi se u izveštaju. U pogledu ekonomske transformacije, ocenjuje se da se nakon velikih spoljnih šokova ekonomija Srbije stabilizovala, uglavnom zahvaljujući javnoj potrošnji.
Inflacija je naglo pala do 2024. godine, javni dug je smanjen, a rast je nastavljen. Međutim, siromaštvo i nejednakost ostaju među najvišim u Evropi, učešće države u ekonomiji je značajno, a strukturne socijalne razlike i dalje postoje.
„Upravljanje ostaje visoko centralizovano i personalizovano. Donošenje politika služi političkoj konsolidaciji, međunarodna saradnja stagnira, pristupanje EU je zaustavljeno, a ekonomske veze sa Kinom dobijaju na značaju. Ne postoji politička volja za krivično gonjenje korupcije jer kultura nekažnjivosti prevladava u vladi i javnoj upravi“, ocenjuje se u izveštaju. Takođe se ukazuje da se evropske integracije često smatraju ključnim pokretačem demokratizacije, ali da se to nije ostvarilo u praksi.
„Uprkos značajnom demokratskom nazadovanju, Evropskoj uniji nedostaje politička volja da izvrši pritisak na Srbiju da se demokratizuje. Zvaničnici Evropske komisije hvale reformske procese u Srbiji i reaguju na političke krize standardnim izjavama o neophodnosti reformi“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da su neke države članice EU sve spremnije da prioritet daju ekonomskim i strateškim interesima na štetu demokratije, a kao primer se navodi Francuska i sporazumi o beogradskom aerodromu, metrou i kupovini borbenih aviona.
„Ako EU namerava da podrži demokratsku transformaciju Srbije, moraće da postavi demokratiju u centar svojih odnosa sa Beogradom. Iako izveštaji Evropske komisije dosledno dokumentuju zabrinjavajuće trendove u demokratiji i vladavini prava, ove nalaze retko prate konkretne akcije institucija EU ili vlada država članica. Ovaj jaz omogućava srpskim vlastima da prebace odgovornost za zastoj u integraciji na EU i da navode povoljne izjave evropskih zvaničnika kao dokaz da se demokratski standardi ispunjavaju“, ističe se u izveštaju.
Srbija se, zajedno sa Turskom i El Salvadorom, navodi i kao primer koji pokazuje da se „obećanje autoritarne efikasnosti retko ispunjava“ i da koncentracija moći, iako može osigurati kontrolu, često stvara nove klijentelističke mreže i potkopava odgovornost.
Većinom od 137 zemalja obuhvaćenih izveštajem upravlja se autokratski i vlade u tim sistemima su sve represivnije prema opozicionim snagama, medijima i civilnom društvu, saopštila je Fondacija.
Kada je BTI prvi put objavljen pre 20 godina, bilo je više demokratija nego autokratija, a danas je od 137 zemalja za 77 (56 odsto) procenjeno da su autokratske.
U izveštaju se ističe da obećanje efikasnosti autoritarnih režima ostaje uglavnom mit i da takve sisteme karakterišu široko rasprostranjena korupcija i nedostatak transparentnosti, kao i da autokratije zaostaju za demokratijama u sposobnosti političkog upravljanja, izgradnji konsenzusa i međunarodnoj saradnji.
U više od 100 procenjenih zemalja problem korupcije se ne rešava na adekvatan način, a dve trećine su autokratije.
Samo osam od 77 autoritarnih režima je dostiglo prosečan nivo efikasnosti resursa koji dostižu demokratske vlade.
Takođe, siromaštvo i nejednakost su veliki u dve trećine autokratija koje su analizirane u BTI, u poređenju sa jednom četvrtinom demokratija.
Od 52 zemlje u grupi sa neslobodnim i nepravednim ekonomskim režimima prema BTI, samo tri su demokratije.
U izveštaju se ukazuje da demokratski otpor ostaje snažan i da su zbog stalnog društvenog nezadovoljstva, slabih javnih službi i eksploatatorskih ekonomskih struktura protesti i dalje široko rasprostranjeni čak i u autokratskim režimima.
BTI je u najnovijem izveštaju analizirao 137 zemalja, u periodu od 1. februara 2023. do 31. januara 2025.
Indeks se objavljuje na dve godine i meri napredak zemalja ka ustavnoj demokratiji i socijalno usklađenoj tržišnoj ekonomiji.
Analiza pokazuje rast autoritarnih tendencija, eroziju vladavine prava, zastoj u socioekonomskoj transformaciji i upravljanje koje je manje orijentisano ka konsenzusu i inkluziji.
„Ipak, čak i tamo gde su demokratski standardi pod pritiskom, društveni otpor represiji, korupciji i zloupotrebi moći ostaje izuzetno živ. Protesti, institucionalni otpor, angažovanje civilnog društva i selektivni napredak reformi pokazuju da zahtevi za učešćem, odgovornošću i fer konkurencijom nikako nisu nestali. Posebno u sve krhkijem međunarodnom poretku, ova upornost i otpor pružaju značajan potencijal za zamah reformi i demokratsku obnovu“, zaključuje se u izveštaju.
