Stanari okolnih zgrada oko parkića kod “Madere” uložili su prigovor što je Urbanistički projekat potvrđen i pored svih pristiglih prigovora sa više strana na isti, višenedeljnih okupljanja stanara okolnih zgrada u parkiću kod “Pepeljuge” kao i peticije sa preko 1.500 potpisa da se isti odbaci i to do pronalaženja adekvatnog rešenja za čitavu tu urbanističku celinu prihvatljivog za sve strane, odnosno i Gradsku upravu i investitora i stanare.
Oni i dalje očekuju da se od strane Gradske uprave i/ili JP Direkcije za urbanizam i izgradnju pokrene procedura za poništenje Rešenja o otuđenju kao i pitanje odgovornosti pred nadležnim sudskim organima za štetu načinjenu Gradu u međuvremenu.
Kako navode stanari, pomenuti parkić i igralište za decu su jedini preostali zeleni prostor u kom se naša deca svakodnevno igraju u okviru Urbanističke celine 8 i koji je već okružen sa 8 višespratnica i preko 400 stanova. Izgradnjom još jedne višespratnice, i to baš u centru tog parkića i igrališta za decu, zelena površina, broj visokog drveća i prostor za igru dece biće prepolovnjeni a kvalitet života i zdravlje stanara dodatno degradirani i ugroženi.
“Dakle izgradnjom još jedne višespratnice u Urbanističkoj celini 8 će se uslovi života svih stanara a pogotovu onih najmlađih kojima su ti uslovi najneophodniji za dalji i zdrav razvoj pogoršati a ne poboljšati kao što je predviđeno u smernicama Generalnog urbanističkog plana (GUP) Leskovca od 2010. do 2020. godine. Dodatno, u tom planu, tačnije na njegovoj 35. strani, je jasno naglašeno da je u Leskovcu evidentan nedostatak zelenila, naročito javnog korišćenja. Na istoj strani se navodi da je stepen ozelenjenosti, koji predstavlja odnos ukupne površine zelenila prema broju stanovnika, samo 6,6 m2/stanovniku (minimalno je 25, a preporučena vrednost je 30-80) dok su stepen zadovoljenosti, koji se izražava odnosom površine javnih zelenih površina i broja stanovnika, kao i nivo ozelenjenosti, koji se dobija kroz odnos površina pod zelenilom i celokupne površine grada, takođe daleko ispod proseka u našoj zemlji. Dalje, u nacrtu Izmena i dopuna GUP-a do 2025. godine koji je skoro bio na javnom uvidu sredinom juna ove godine se takođe jasno navodi da su svi navedeni zeleni pokazatelji i dalje daleko ispod minimuma (npr. stepen ozelenjenosti je za skoro punih deset godina porastao samo za 0.9% odnosno sa 6.6% na 7.5%) i da je potrebno da se kroz planiranje isti povećavaju. Konačni zaključak nacrta Izmena i dopuna GUP-a do 2025. godine je da je potrebno formirati nove javne zelene površine u gradu a sve postojeće zadržati dok se potvrdom Urbanističkog projekta radi upravo obratno”, navodi se u delu prigovora.
POVEZANO:
Stanari tvrde da GUP kao plan višeg reda odnosno najvišeg na nivou grada nije ni prilikom usvajanja PGR-1 2014. godine a ni prilikom poslednje izmene i dopune PGR-1 2019. godine dovoljno ozbiljno razmotren niti njegove ključne smernice dovoljno razrađene i integrisane u PGR-1. I pored svega toga umesto da se intezivno radi na povećanju zelenila u gradu što se predviđa GUP-om kao planom višeg reda, radi se obratno, menjaju se i dopunjuju planovi generalne regulacije i potvrđuju urbanistički projekti kojima se postojeće zelenilo i igrališta za decu pretvaraju u višespratnice i na taj način dodatno umanjuju svi prethodno navedeni zeleni pokazatelji koji značajno utiču i na zdravlje i na kvalitet vazduha u gradu u kom se u zimskom periodu jedva diše a vazduh jasno vidi i pored činjenica da GUP predviđa sasvim drugi pristup.
“Prema tome, pre izrade i potvrde bilo kakvog urbanističkog projekta koji se odnosi na Urbanističku celinu 8 neophodno je izmeniti i dopuniti postojeći PGR-1, prilagoditi ga situaciji i sadašnjim i budućim savremenim potrebama stanara Urbanističke celine 8, što smo u svojoj peticiji sa preko 1500 potpisa i zahtevali. Naime, očekivali smo da kroz razgovor i razumevanje interesa svih strana, i investitora i Grada i nas stanara, zajedno dođemo do adekvatnog rešenja sa kojim bi sve strane bile i zadovoljne i nezadovoljne a ne samo neke potpuno zadovoljne a druge potpuno nezadovoljne što je sada slučaj nakon potvrde ovakvog Urbanističkog projekta. Nažalost i ta peticija je kao i sve ostalo što smo do sada poslali nadležnim organima po ovom pitanju primljena k’ znanju a u suštini potpuno ignorisana. Inače, koliko je uopšte potpisa potrebno da nadležni organi dobiju malo više sluha za potrebe svojih građana i da jedna takva peticija ne bi bila ignorisana, tri, pet, deset, petnaest hiljada potpisa?”, zaključuje se u prigovoru.
