Najzloupotrebljanija i najčešća psihoaktivna supstanca čije je konzumiranje povećano tokom pandemije korona virusa i kod nas i u svetu je alkohol, istakla je u izjavi TV 4S psihijatar leskovačke Opšte bolnice dr Tatjana Jovanović. Ona je naglasila da na ovo utiču i kulturološki uslovi jer je alkohol vezan za porodična, ali i poslovna okupljanja.
Ono što ovu vrstu zavisnosti karakteriše je bežanje od stvarnosti i depresija. Ova vrsta zavisnosti izazvala je i opasnost po druge što pokazuju i saobraćajne nezgode izazvane pod uticajem alkohola.
„Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli, već o pravoj bolesti koju treba lečiti“, naglašava dr Jovanović.
Po broju obolelih alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora.
„Ako tome dodamo da alkoholičar nikada nije sam u svojoj bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj ljudi kojima je potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta. U procesu izlečenja veoma važnu ulogu ima porodica“, zaključuje Jovanović.
Ona dodaje da ceo ovaj proces prati najčešće i porodično nasilje.
„Alkoholizam je bolest koja se leči! To znači da je moguće pomoći alkoholičaru i njegovoj porodici da izađu iz ovog začaranog kruga“, podvlači dr Jovanović.
Lečenje uvek uključuje učešće porodice i naglasak je na uspostavljanju apstinencije i izmeni ponašanja, i alkoholičara, i porodice.
„Najvažnija tačka lečenja je apstinencija, ustezanje od konzumiranja alkohola, ali prethodno je potrebno napraviti potpuni pregled i obradu pacijenta kako bi se ustanovile postojeće bolesti i poremećaji koji bi mogle zakomplikovati ustezanje. Važno je pri tome i razlikovati delirium tremens od duševnih promena koje nastupaju u akutnoj insuficijenciji jetre“, zaključuje.
Interesantno zapazanje, interesantno…nego ne rece, koliko je pacijenata na tvom odeljenju uspostavilo apstinenciju?
ne znam da se neko „izlečio“ od alkoholizma. Možda, ali možda 1 od 40 ili 50 ljudi, mada… A ako ne želi pomoć ili je minimalizuje tu izlečenja nema nikakvog ni u kakvim procentima.
Stvarno, zašto doktorka ne iznese podatke, brojke? Primljeno toliko, izlečeno toliko. Nije sramota ne izlečiti alkoholičara, sramota je ukrasti, sramota je biti poslanik lopovske internacionale SPS-a. Sramota je bataliti posao za koji te država besplatno školovala, ostaviti svoje pacijente, da bi se uvalio u poslaničku klupu. To je jednako ratnom dezerterstvu, izdaji i prelasku u redove neprijatelja.
Gosn’ Miki mi smo okupirana zemlja, sada se ratuje drugačije, domaći izdajnici i manipulacija, oni nas, a njih vrti treći (stranac).
Ali se sigurno slažem sa vama.
Alkohilizam se ne leči, meni je jedan dr na Zapadu rekao, kada sam pitao za člana porodice, da je taj problem trajan, i da, eventualno, ali bas eventualno, može da se počne, samo ukoliko sam zavisnik želi, u suprotnom će biti uništen ne 1nego više života tih koji mu žele pomoćii.
Dakle statistika šta kaže dr?
@Đorđe, verujte mi da poznajem ljude koji su izlečeni od alkoholizma, tačno četvoricu njih. Tu ne računam one kod kojih je bilo „ili-ili“, a koji su silom prilika morali da prekinu da piju, jer im je dijagnostifikovano neko hronično oboljenje. I sam sam, kao mladić, nekoliko puta jednom nogom duboko zagazio u alkoholizam, ali sam imao sreće da me promene životnih okolnosti bezbolno odvoje od tog poroka. Sada, u četrdesetim, reko pijem, a iskreno, primetio sam da mi i smeta. Vino često, uz neki svečani ručak, Novu godinu, veselje, ali i njega izbegavam zbog hipertenzije. A imam prijatelje koji stalno piju. Jedan od njih, na primer, nije prestao 20 godina da svakodnevno popije po nekoliko žestina, nekada i desetak. Najduža apstinencija mu je bila dva meseca. Nikada ga nisam video da se tetura, da baljezga. on radi ozbiljan, rukovodeći posao, uspešan je, prijatelji vole da su u njegovom društvu, porodicu ne maltretira, naprotiv… Takvu vrste alkoholičara imamo one in a million, nažalost. Imam i jednog prijatelja, koji jedan svoj blaži F poremećaj misli da može da eliminiše alkoholom, a njemu je sve gore. Ni on nije marginalac, kao što sam recimo ja, već vrlo poznat i cenjen u gradu.
Ima bezbroj tih priča, mogli bi do prekosutra…
Hahahh, ala lupeta, nije zbog korone nego zbog stanja u drzavi
bravo Luka!
Najodvratnije je i kada ostali specijalisti, kada ih pitaš nešto, odmah savetuju odlazak psihijatru, i da to „nije sramota“, a ti isti dr su deo sns sekte. Nije sramota naravno, ali ko što vi gore rekoste, to je zbog stanja u ovoj „državi“, društvo je psihički bolesno, počev od institucija do glavnih vođa…