Samo pre desetak dana je bio ovde i kosio travu kako bi sredio dvorište. Čim je zamotao česmu, mora da je otišao za Beograd, kaže našem novinaru dobro poznat Bujer iz Bojnika, koga smo zamolili da nas odvede do kuće Toni Montana, poznatog rokera koji je preminuo pre dva dana.
Njegov prijatelj nije ni čuo da nas je Bora, kako su ga zvali svi u Bojniku, rodnom mestu njegove majke, napustio.
Vest prima sa suzama u očima.
„Baš me je bio zamolio da mu nađem nekog da mu preteraa pokošenu travu. Pričao mi je da je prodao stan i da će definitivno da se preseli u Bojnik. Ipak, poslednjih meseci nije bio dobro. To se videlo“, komentariše za Rešetku njegov drug iz detinjstva.
Bojničani, koji su čuli loše vesti, tužni su zbog smrti Velibora Miljkovića (62), poznatijeg kao Toni Montano, koji je preminuo 22. maja u svom stanu u Beogradu.
Njegovo telo se nalazi na Institutu za sudsku medicinu, gde se čeka obdukcija tela.
Odmah nakon utvrđivanja uzroka njegove smrti, biće sahranjen u rodnom mestu svojih roditelja, u Bojniku, kod Leskovca.
“Nadamo se od nedelje”, kaže nam u telefonskom razgovoru njegov bratanac Milan.
Toni je bio sin jedinac. A grobnicu svojih roiditelja, pored kojih će i sam naći večiti mir, posećivao je redovno.
“Nije propuštao ni jedan parastas, ni jednu zadušnicu. Često smo ga viđali poslednjih par godina ovde. Svi ga pamtimo kako ujutru ode sa cegerom na pijacu i vraća se kući. Iako je bio tih i povučen, voleo je da popije, a moje pljeskavice je najviše voleo. Svakog dana je naručivao kad je bio tu. Dovodio je i svoje društvo iz Beograda u roditeljsku kuću. Znao je da ih ugosti. Toni je bio legenda Puste Reke”, priča poznati roštiljdžija iz ovog mesta.
Kako kaže, Bojnik se ponosio njime jer je bio “svoj i odskakao od okoline”, pa misli da je zaslužio da se na lokalnom Domu kulture nađe i mural sa njegovim licem, tik pored Fejata Sejdića, takođe rođenog Bojničanina.
“Borin otac, inače rođeni Lapotinčanin, i Fejat su se mnogo družili. Ja sam sa Tonijem igrao fudbal. Bio je boem. Iako roker, voleo je i dobru narodnu pesmu. Malo ko ovde zna da je napisao najlepšu pesmu Šabanu Šauliću – Šadrvari”, kaže nam direktor Sportske hale u Bojniku Dejan Stanojević.
U restoranu ovog objekta visi i Tonijeva slika.
“Voleo je da dođe ovde. Poslednji put je, kao pravi domaćin, prošle godine ugostio koelge muzičare iz Crvene Jabuke koji su svirali na Bojničkom letu. Lepo smo se družili”, dodaje.
Bojničani se nadaju da će iz lokalne samouprave barem prirediti komemoraciju u čast poznatog pevača.
“Ja bih zaista to želeo, ali niko nam se iz familije do sada niej javio. Čak ne znam ni kada će tačno biti sahrana”, kaže predsednik Opštine Bojnik Nebojša Nenadović.
Miljković je započeo karijeru kao pevač u pank rok bendu Radost Evrope, koji je formiran 1979. godine.
Kroz bend je prošao veliki broj muzičara, uključujući Dimeta Todorova koji je kasnije bio član Partibrejkersa i Slobodana Loku Neškovića koji je kasnio bio član benda Urbana gerila.
Bend je imao probe i uglavnom nastupao u beogradskom Studentskom kulturnom centru, a uglavnom su izvodili pesme pank rok grupe Ramons, ali i svoje.
Bend je prestao sa radom 1985. godine, a deo materijala našao se na Miljkovićevom debitantskom albumu, koji je počeo solu karijeru nakon raspuštanja benda.
Na festivalu MESAM osvojio je tri nagrade. Poslednji studijski album „Srećan rođendan” objavio je 1999. godine, a singl „Neću da budem šljam” 2019. godine.
D.Marinković
