Prema dostupnim analizama, Srbija je druga u Evropi po broju kladionica, odmah iza Bosne i Hercegovine. U poređenju sa velikim evropskim državama, u Srbiji posluje tri puta više kladionica po stanovniku nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji i šest puta više nego u Španiji
Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji je krajem decembra prošle godine poslovalo 2.867 kladionica i kockarnica, što je oko 1,6 odsto manje nego tokom prethodne godine. Iako se beleži blagi pad broja ovih objekata, trend dugoročnog smanjenja je spor i nedovoljan da promeni ukupnu sliku.
Poređenja radi, tokom 2024. godine bilo je 2.915 kladionica i kockarnica, dok je taj broj u 2023. iznosio 2.987, a 2022. godine čak 3.023 objekta. Uprkos smanjenju, Srbija se i dalje nalazi među evropskim rekorderima po broju kladionica po glavi stanovnika.
Iako su prethodnih godina najavljivane strože mere kontrole i ograničavanje reklamiranja kockanja, te promene još nisu zaživele u praksi. Zabrana bilborda, plakata i agresivnih svetlećih reklama, kao i uklanjanje poznatih ličnosti iz promotivnih kampanja, ostali su na nivou najava.
Posebnu zabrinutost izazivaju posledice po društvo, pre svega porast bolesti zavisnosti. Stručnjaci upozoravaju da je kockanje jedan od najozbiljnijih oblika zavisnosti, a istraživanja pokazuju da svaka četvrta mlada osoba u Srbiji ima problem sa kockom. Kao dodatni problem navodi se blizina kladionica obrazovnim ustanovama, uprkos zakonskim ograničenjima.
U javnosti se sve češće pokreće pitanje povoljnog poreskog tretmana kladionica i kockarnica, kao i potrebe za strožim zakonima, većim naknadama za priređivače igara na sreću i jačom zaštitom dece i mladih.
Iako statistika pokazuje umeren pad broja objekata, Srbija se i dalje suočava sa činjenicom da je kockanje duboko ukorenjen društveni problem, čije rešavanje zahteva sistemsku, dugoročnu i odlučniju reakciju države.
Izvor: Uprava za igre na sreću/Nova ekonomija
