U Srbiji nema aktivnih vulkana, ali je jedan, na planini u blizini Leskovca, nekada imao jače erupcije od Krakataua i Vezuva

Kako sada stoje stvari, nijedan od ugašenih vulkana na teritoriji Srbije, a istraživanjima je utvrđeno da ih je bilo 27, sigurno se neće aktivirati u narednih sto hiljada godina.  Ali, ako bi se ko zna kojim slučajem to bude desilo – biće iznenadno, silovito i potpuno nenajavljeno, smatraju vulkanolozi.

Na teritoriji Srbije je u jednom momentu, u periodu od pre 30-40 miliona godina, postojao lanac svih mogućih oblika vulkanskih aktivnosti,  u to vreme među najjačima u svetu, i protezao se od Fruške Gore do Kosova, sa centrom na planini Rudnik.

Vulkanizam, koji se na našoj teritoriji dogodio u doba tercijara bio je veoma raznovrstan. Bilo je tu gotovo svih poznatih vulkanoloških procesa. Na nekim mestima, relativno mirno se izlivala pokretljiva bazaltna lava, na primer na Koritniku kod Sjenice ili kod Novog Pazara, a na drugim lokalitetima došlo je samo do nadimanja gustih masa kisele lave i obrazovanja dôma ili nekova, o čemu svedoče Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Borački krš ili Zvečan.

Eksplozivna aktivnost je takođe imala širok spektar tipova, od kratkotrajnih bazaltnih erupcija, na primer u selu Družetići kod Čačka, pa sve do žestokih, posle kojih su se uzdizali eruptivni stubovi nalik na “pečurke“, koje se formiraju pri nuklearnim eksplozijama.

Pojedine eruptivne faze na Radan-planini ili na Rudniku, recimo, po svojoj snazi nisu zaostajale za najjačim vulkanskim erupcijama koje je istorija zabeležila- na ostrvu Krakatau (Indonezija) 1883, u Dolini deset hiljada dimova (Katmai, Aljaska) 1912. ili katastrofalnu erupciju Vezuva 79. godine nove ere.

„Na Radanu se i danas vide ostaci velikih kaldera, prečnika i do 15 kilometara. Gajtanska kaldera na Radanu je prilično razorena drugim procesima, a u njoj je ustanovljeno postojanje mnogih metala (olovo, cink, srebro, a i nešto zlata) koji se primarno baš i ne nalaze u zemljinoj kori. Tačnije, pokazatelj su izlivanja magme iz velikih dubina. Na sredini planine Radan se nalazi gajtanska kaldera, a u njenom epicentru – Đavolja Varoš , fenomen koji možda nema direktne, ali svakako ima posredne veze sa vulkanizmom“, piše na Wikipedii.

Međutim, sastav tla kao i kiseli izvori u neposrednoj okolini su siguran znak da se nalazimo u vulkanskoj kalderi. Još su u ranom srednjem veku ovde funkcionisali rudnici, a već je rečeno da gde ima metala – ima i vulkana.

S.Stojiljković

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!