U poslednjih godinu dana voće u Srbiji poskupelo je za čak 68 odsto, što predstavlja rekordan skok cena na domaćem tržištu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Ovakav rast cena, kako piše NIN, nije posledica samo jednog faktora, već spleta nepovoljnih okolnosti i tržišnih kalkulacija, uz značajan uticaj drastičnog podbačaja roda u prethodnoj sezoni.
Klimatski udari prepolovili prinose
Ekstremne vremenske neprilike – od kasnih mrazeva do dugotrajnih suša – prepolovile su prinose jabuka, krušaka i jagodičastog voća. Kada je domaće robe manje, cena raste, ali to, ocenjuju stručnjaci, ne objašnjava u potpunosti ovoliki procenat poskupljenja u maloprodaji.
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je za RTS da su na cenovnu nestabilnost uticali i rast cena nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su u Srbiji skuplji nego u pojedinim drugim zemljama.
Klimatski ekstremi postaju sve učestaliji. Kajsije su, na primer, procvetale krajem februara, a hladni talas u aprilu uništio je rod. Zbog cenovne nesigurnosti proizvođači odlažu ulaganja u nove tehnologije i unapređenje proizvodnje.
Najmanju korist imaju voćari
Iako se često krivica svaljuje na primarne proizvođače, stručnjaci ističu da voćari imaju najmanje koristi od poskupljenja. Većina je robu prodala otkupljivačima tokom berbe, po cenama koje su jedva pokrivale visoke troškove đubriva, goriva i radne snage.
Upućeni kao glavne generatore skoka cena navode hladnjačare i velike trgovinske lance. Hladnjačari, koji kontrolišu skladištenje, doziraju količine voća na tržištu, koristeći slabiji rod kao argument za podizanje cena, uz obrazloženje o visokim troškovima električne energije. Trgovci potom dodaju svoje marže.
Statistički podaci ukazuju da se razlika između otkupne cene na njivi i one na polici marketa uvećava i po nekoliko puta.
Uvoz kao dodatni pritisak
Dodatni problem predstavlja i nekontrolisani uvoz voća, koji tokom sezone obara cenu domaćim proizvođačima, dok van sezone dostiže visoke iznose u maloprodaji. Na finalnu cenu utiču i visoki troškovi transporta i logistike.
Da li stiže pojeftinjenje?
Leposavić navodi da su trenutni prinosi dobri i kvalitet roda bolji, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prošlu godinu i da će doći do stabilizacije.
Slično mišljenje iznosi i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević, koji smatra da su se stekli objektivni uslovi za snižavanje cena u maloprodaji.
Međutim, upozorava da trgovci i dalje raspolažu zalihama otkupljenim po višim cenama, ali da takva situacija ne može potrajati. Već krajem aprila ili početkom maja, kada na tržište stignu značajnije količine domaćih jagoda iz plastenika, sadašnje cene mogle bi postati neodržive.
Jedan od faktora koji bi mogao primorati trgovce na snižavanje cena jeste i to što sve veći broj potrošača izbegava kupovinu voća zbog visokih cena.
Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić ističe da su cene voća i povrća preskupe, te da su građani s pravom nezadovoljni.
„Suočili smo se sa nesvakidašnjom situacijom da su se zbog paprenih cena maline i trešnje kupovale na grame“, navodi ona, dodajući da visoke cene utiču i na inflaciju i otežavaju njeno suzbijanje.
Ipak, izražava skepsu da će do realnog pada cena zaista doći, posebno u svetlu strahovanja potrošača da bi trgovci, nakon isteka uredbe o ograničenju marži, mogli dodatno povećati maloprodajne cene.
Prema njenim rečima, na visoke cene, osim vremenskih nepogoda, utiče i loša agrarna politika, zbog koje sve manje poljoprivrednika nastavlja proizvodnju.
„Situacija je podjednako loša i za proizvođače i za potrošače“, zaključuje Perinčić.
