Nakon teksta koji smo napisali o osamdesetrogodišnjom Živani Ibrić iz prokupačkog sela Gornja Bresnica koja živi u nehumanim uslovima i korisnik je socijalne pomoći, Centar za socijalni rad u Prokuplju ponudio je baka Živki smeštaj u Domu za negu starih lica u Prokuplju i ona se uselila u ovu ustanvu.
Kako smo već pisali, starica celu deceniju živi sama, od kako se udala poslednja od osmoro dece koje je očuvala kao hranitelj u kući koja nema struju, vodu sa potpuno uništenim krovom. Nije tražila od nikog ništa sama je nosila svoju muku. Niko od osmoro dece koje je kao hranitelj očuvala, jer sa suprugom koji je preminuo pre 33 godine nije imala dece, je nije posećivao. Sudbina je htela, da baš u trenutku kada je u najgoroj situaciji, dođe do medija i njen slučaj se reši.
POVEZANO:
Nevidljiva žena, kako za državu, tako i za osmoro dece koje je očuvala
U Centru za socijalni rad u Prokuplju čiji je ona korisnik, u tekstu koji smo pisali pročitali su da želi smeštaj u Domu i on joj je ponuđen.
Živana je potpisala saglasnost, te je krenula procedura njenog preseljenja. Ranije je kako nam je rekla ova baka htela u Dom ali joj je rečeno da ma dovoljno mesečnih primanja. Kako živi od 10.000 dinara socijalne pomoći, a smeštaj u Domu košta 70.000 dinara ona je živela u svojoj ruiniranoj kući. Što se Centra za socijalni rad tiče, po zakonu, ona je zbrinuta, jer se računa da su tih 10.000 dinara dovoljni za njen život. Neko vreme bila je i korisnik narodne kuhinje koja je pri Crvenom krstu Prokuplje pa je dobijala i jedan topli obrok dnevno. Kada je Crveni krst prestao da raznosi hranu po selima ostala je i bez toga.
“Želim samo da mi zasija sijalica. Težak je ovakav život, ali kažu da mi ne mogu pomoći”, rekla nam je Živana Ibrić.
Ipak, nije tako, jer po zakonu svako lice koje je državljanin Republike Srbije ima pravo da bude korisnik Doma za smeštaj i negu starih lica, ako nije pod starateljstvom. Koju sumu će plaćati, a koju će donirati država, zavisi od mnogih faktora. Prvi korak da se dobije Dom je da to lice potpiše saglasnost, odnosno pozitivnu izjavu.
“Izjavu ne potpisuju lica koja nisu sposobna da sama odlučuju i to u njihovo ime čini staratelj. Ona se smeštaju u ustanove zatvorenog tipa. U ostalim slučajevima, neophoda je saglasnost lica starijeg od 65 godina”, objašnjava direktor prokupčkog Centra za socijalni rad Milan Lazić.
Što se plaćanja usluga Doma tiče, one zavise od materijalnog stanja lica, odnosno odprimanja koja ima.
“Celokupna primanja lica idu na račun Doma, a ukoliko ono nema dovoljna sredstva, razliku plaćaju srodnici koji imaju obavezu da izdržavaju to lice. Obavezu da plaćaju celokupnu cenu smeštaja imaju i ona lica koja sa tom osobom imaju ugovor o doživotnom izdržavanju. Lice može da plaća Dom i hipotekom na nepokretnost koju ima”, navodi Lazić.
Kada osoba, odnosno štićenik Centra za socijalni rad nema srodnika, imovinu, niti je sa nekim licem potpisala ugovor o doživotnom izdržavanju, razliku između primanja i cene smeštaja plaća država iz budžeta. Procedura je velika, zahteva pored izjave niz pregleda, provera, ali je izvodljiva. Prošle i ove godine oko tridesetak lica sa teritorije Grada Prokuplja smeštena su u Dom za smeštaj i negu starih lica, preko Centra za socijalni rad u Prokuplju.
Ono što treba naglasiti je da smeštanjem u Dom, lice gubi prava na svaki vid socijalne pomoći.
Zakon o socijalnoj zaštiti ima i svoje nedostatke, pa je mnogim licima uskraćeno pravo na smeštaj u Domu o trošku države, zbog na primer odricanja ili neprihvatanja nasledstva.
“Ukoliko se lice u ostavinskom postupku, nakon smrti roditelja odrekne ili ne prihvati svog pripadajućeg dela nasledstva, ne može da ostvari socijalnu pomoć.Nanju nemaju prava ni lica koja u vlasništvu imaju više od 50 ari “,objašnjava pravnik u prokupačkomCentru za socijalni rad Mišo Ilić.
Zbog tog dolazi do situacija u kojima je nemoguće intervenisati i pomoći licu kojem je neophodna materijalna pomoć. Zemlja koju imaju ta lica, iako nije obradiva i ne donosi prihode, automatski ih skida sa grbače države.
Za razliku od baba Živane, koja je samovoljno odlučila da bude u Domu za smeštaj i negu starih lica, mnoge osobe to ne žele. Onoga momenta kada im se ponudi ovaj smeštaj, a oni je odbiju, Centar za socijalni rad, može samo da im pruži jednokratnu pomoć,60.000 na godišnjem nivou i to je sve. Zato je veliki broj na žalost i starijih lica koja nisu materijalno i egzistencijalno obezbeđena.
B.Roganović
Tekst i video prilog su objavljeni u okviru projekta “Slobodnim govorom do slobode govora” koji podržava Američka ambasada u Beogradu preko Programa malih medijskih grantova „Mediji i demokratija“. Sadržaj teksta odgovornost je isključivo redakcije portala i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja finansijera projekta.
