Leskovačko udruženje „Žene za mir“ oštro je reagovalo na jučerašnju izjavu gradonačelnika Gorana Cvetanovića, ocenjujući da je javnim nastupom došlo do ozbiljnog kršenja prava na privatnost – uključujući i razotkrivanje identiteta žrtve nasilja.
Reakcija je usledila nakon što je gradonačelnik, na sednici Gradskog veća, govoreći o zapošljavanju, izneo detalje o jednoj ženi koja je bila korisnica sigurne kuće, navodeći okolnosti koje, kako upozoravaju iz udruženja, mogu dovesti do njenog identifikovanja u javnosti.
U saopštenju, „Žene za mir“ ističu da je „reč o krajnje problematičnom i nedopustivom postupanju nosioca javne funkcije“, naglašavajući da otkrivanje ovakvih informacija nije „usputni detalj“, već direktno zadire u bezbednost, dostojanstvo i privatnost žrtve nasilja.
„Ukoliko je izjava verno preneta na jednom lokalnom portalu (zbog osetljivosti teme i zaštite žtve nasilja ne navodimo izvor – prim.nov)javnim iznošenjem ovih podataka otvoreno je pitanje moguće nezakonite obrade i otkrivanja naročito osetljivih ličnih podataka“, navodi se u reakciji, uz podsećanje da zakoni u Srbiji posebno štite ovakvu vrstu informacija.
Posebno zabrinjava, kako dodaju, to što izjava implicira i podatke o detetu, ukoliko je žrtva u trenutku boravka u sigurnoj kući bila sa maloletnim licem.
„Time se dodatno produbljuje problem, jer se indirektno otkrivaju podaci o maloletniku koji je deo sistema zaštite“, upozorava udruženje.
Iz „Žena za mir“ naglašavaju da problem nije samo u tonu izjave, već u zloupotrebi pozicije moći.
„Kada nosilac javne funkcije koristi informacije do kojih dolazi zahvaljujući funkciji za javno komentarisanje, diskreditaciju ili samopromociju, šalje poruku da su institucije podređene ličnoj moći“, navodi se u saopštenju.
Udruženje ukazuje i na drugi aspekt izjave – način zapošljavanja – ocenjujući da se time normalizuje postupanje mimo procedura i zakonskih pravila, što dodatno urušava poverenje građana u institucije.
Kako ističu, ovakvi postupci predstavljaju ozbiljan alarm za sve organizacije koje se bave zaštitom žena i ljudskih prava, jer mogu obeshrabriti žrtve da potraže pomoć.
„Sigurne kuće postoje kako bi ženama i deci pružile zaštitu i poverljivost. Ukoliko se njihovi podaci iznose u javnost, direktno se podriva poverenje u ceo sistem zaštite“, upozoravaju iz udruženja.
Na kraju, poručuju da „nijedan javni interes ne može opravdati otkrivanje identiteta žrtava nasilja, niti zloupotrebu funkcije za zaobilaženje procedura“, pozivajući institucije, medije i organizacije civilnog društva da reaguju i zaštite osnovna prava građana.
D.Marinković
