Među stranim firmama koje su investirale u Srbiji uz pomoć subvencija države biće još onih koje će otići kao Geoks iz Vranja jer su to niskoprofitabilne industrije i kada im se povećaju troškovi poslovanja sele se tamo gde je jeftinije, rekao je danas koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
„Biće još takvih slučajeva odlaska stranih kompanija što je i premijerka Ana Brnabić nagovestila. Kompanije koje se spremaju da odu iz Srbije ne nagoveštavaju to unapred, pre nego što sve pripreme“, rekao je Rajić.
Italijanska fabrika obuće Geoks u Vranju objavila je da ta tvornica ide u likvidaciju, a bez posla je ostalo 1.300 radnika iako je država za pet godina njenog poslovanja kroz subvencije i razne pomoći za zemljište dala oko 14 miliona evra subvencija i tako finansirala svaku treću platu zaposlenih.
Premijerka Brnabić juče je ocenila da se Srbija predugo oslanjala na strane investitore i da je vreme da se jačaju domaći investitori, ne odričući se istovremeno ni inostranih. Ona je rekla da se subvencije daju stranim i domaćim kompanijama pod uslovom da daju zarade 20 odsto više od minimalca.
Mnogi investitori su, prema rečima Rajića, došli zbog jeftine radne snage i subvencija, a kako raste minimalac to predstavlja sve veći trošak i oni će tražiti na drugoj strani jeftiniju radnu snagu.
„Strategija privrednog razvoja u Srbiji zasnovana je na pogrešnom modelu i neselektivnim subvencijama prema stranim ulagačima kapitala. Češka i Poljska su razvijale domaće kompanije koje su kasnije privlačile veće svetske kompanije“, rekao je Rajić.
Dodao je da je Srbija subvencijama podržavala i niskoprofitabilne svetske kompanije i nikada nije podvukla crtu kakav je rezultat toga.
Srbija je, prema njegovim rečima, imala kvalitetnu tekstilnu industriju koja je robu plasirala i na Istok i Zapad, ali joj je nedostajala pomoć Privredne komore kako bi agresivnije osvajala svetska tržišta, a sada to mesto zauzimaju strane tekstilne firme.
Rajić je rekao da domaće kompanije nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i da posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima jer strane sa pojedinim političarima mogu da ugovore i povoljnije uslove poslovanja nego što su zvanični.
„Male i srednje kompanije u Srbiji su od 2016. godine opterećene parafiskalnim nametima, nemaju pravo na poreski kredit kako bi dobit reinvestirale, porez na imovinu je uvećan, zavisno od grada do grada po nekoliko stotina odsto, a prihodi ne rastu tom brzinom, osim možda nekima iz IT sektora“, rekao je Rajić.
Dodao je da je kurs evra za izvoznike potcenjen, a da domaćim firmama radnu snagu „otimaju“ strane kompanije koje su ojačane državnim subvencijama i mogu da daju nešto veće zarade, a sredstva Fonda za razvoj su i dalje nepovoljna i oskudna da bi ih domaće kompanije koristile za investicije.
Umesto što su obilnim subvencijama podržavane strane kompanije bilo bi bolje, kako je rekao Rajić, da je oformljen fond za finansijsku podršku domaćim kompanijama da bi učvrstile poslovanje u zemlji, a pozajmljeni novac vraćale i tako proširile lanac podrške domaćoj privredi.
Rajić je rekao da se stalno priča o sjajnim rezultatima privrede i jakom budžetu, a ustvari se iz privrede izvlači više novca nego ranije i domaći privrednici koji bi mogli da šire proizvodnju ustežu se zbog neizvesne i nepredvidive politike prema privredi.
Istakao je da vlast nema komunikaciju sa domaćom privredom kako bi čula gde su problemi, a da strani investitori mogu da se podele u dve grupe. Rekao je da u prvu spadaju oni koji su došli kako bi zauzeli stratešku poziciju za poslovanje na tržištima Evrope i Azije i oni će ostati duži period, a u drugoj grupi su niskoprofitabilne industrije kao proizvodnja kablova, tekstilna industrija i industrija plastike.
Rajić je rekao da investitori iz druge grupe uz subvencije države brzo podignu proizvodne hale, rade dok im odgovara, i još brže se sele iz države u državu kada im porastu troškovi poslovanja.
Ako stepropustili...
