Profesor književnosti iz Niša Milenko Lukić jedan je od retkih ljudi u Srbiji koji čuva od nestajanja pinterski zanat u svojoj radionici staroj punih 70 godina.
Lukić je pored oca, poznatog pintera u nekadašnjoj Jugoslaviji, vrlo rano naučio taj posao, ali je ljubav prema književnosti prevagnula tako da je penziju stekao za katedrom gimnazije „Bora Stanković“.
Od pinterskog zanata, medjutim, Lukić nikada nije odustao tako da je njegova radionica jedna od malobrojnih u kojoj proizvodjači vina i rakije mogu da kupe drvenu burad i bačve.
„To su uglavnom ljudi koji imaju svoje destilerije, ali kupuju i drugi. Mene poznaju, odnosno ovu radionicu poznaje čitava Srbija i zemlje u okruženju i onda i oni naručuju burad“, rekao je Lukić za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, uprkos pojavi plastike i novih, savremenih materijala, drvena burad su i dalje nezamenljiva u proizvodnji vina i rakije.
„Drveno bure daje kvalitet piću, rakiji ili vinu. Bez toga rakija i vino nisu kvalitetni. Mogu da se upotrebljavaju, ali traži se ipak kvalitet. Zato je drveno bure nezamenljivo“, istakao je Lukić.
Kako je kazao nekada je u radionici njegovog oca radilo po sedam, osam majstora, ali vremenom se taj broj smanjivao i sada ima samo jednog.
Mogao bi, rekao je, da uposli više, medjutim mladi ljudi ne žele da rade kao pinteri.
„Radilo se nekada puno, ali sada zbog nedostatka radne snage, ne možemo tako. Mladi dodju, zadrže se jedan dan, kažu da im je teško i odu da rade u nekoj prodavnici i to za puno manju platu“, kazao je Lukić.
Prema njegovim rečima, od pintereskog zanata može da se lepo zaradi i da se živi pristojno, medjutim, zainteresovanih nema.
Lukić je kazao da se burad i bačve u njegovoj radionici izradjuju kao i nekada, uglavnom ručnim radom.
„Otprilike 80 odsto je ručni rad, a 20 odsto je rad uz pomoć mašina. Medju mašinama je i jedna proizvedena još 1893. godine. Nju je moj otac nabavio na otpadu, reparirao je i ona i dan danas odlično radi“, istakao je Lukić.
Za izradu jednog bureta, dodao je, potrebna su tri do četiri dana, ne računajući to što drvo, uglavnom hrast, pre nego što udje u radionicu mora da se suši najmanje godinu dana, ponekad i dve godine.
Prema Lukićevim rečima, najveće bure koje su napravili u radionici imalo je 2.000 litara, ali sada ne prave burad veću od 500 litara.