Doboš torte, čokoladne torte, orasnice, korpice, grilijaši, rolati, šnitevi, piramide, bombice, mace, baklave, tulumbe, šampite, krem pite, rum kocke, dezerti, sladoled, sendviči i čuveni Trifunov burek.
DEZERT, nalazio se gde je sada platforma ispred ćevabdžinice Rio. Bio je na uglu dvospratne zgrade u prizemlju. Levo pri ulazu bila je neka vrsta šanka, uzani prolaz sa četiri bar stolice sa visećim stolom a onda u dubini nešto nalik kafanici sa sedam stolova, bez stolnjaka i upečatljivim narandžastim stolicama. U sećanju su mi ostale konobarice Caca, Mira, Gaga, Buba…
Ovde se mogla naručiti doboš i čoko torta koja se služila i u kriškama, orasnice, korpice, rolati, šnitevi, mace, baklave, sladoled u porcijama….Bilo je i sendviča. Od pića su se služili originalni biter, tonik, jupi, cockta, coca-cola, pivo, vinjak, konjak, vino, rakija, grejana rakija, kuvano vino, čajevi, turska kafa sa ratlukom, kisela voda…Omiljeno mesto za večernji izlazak mladih kada se tražilo mesto više. Fajront je bio u 22 časova kad se znalo do kada omladina ima izlazak. U Dezert je često navraćao i gradski lik Daci. Zbog poveće stomačne kiseline u prisustvu gostiju nakon ispijenog vina odmah bi pojeo i čašu. Kad su mu konobarice isporučivale račun za piće i polomljenu čašu odmah je odgovarao: „Vredjate me, nije polomljena već pojedena čaša“. Ovaj objekat je uklonjen osamdesetih godina prošlog veka kada je počela izgradnja kompleksa popularno zvanog „rupa“ i preseljen na uglu zgrade kod konkavnog ogledala ispred Garetove palate. Samom selidbom Dezert je izgubio „dušu“ i otišao u legendu.
FONTANA, nalazila se na spratu iznad današnjeg Yettela. Ulaz je bio desno od Yettela, stepenište koje je vodilo do sale. Tu je sada salon Lola. Levo od ulaza postojao je ogroman šank, koji je služio kao pult a iza pulta prodavnica prehrambene robe, pića i kolača.
Srednji deo platforme je bio opremljen stolovima i stolicama, bilo je preko dvadeset stolova. Pre podne restoran je uvek bio pun gostiju koji su ovde ispijali kafu i „zasladjivali život“ vrhunskim kolačima. U večernjim časovima tražilo se mesto više jer je ovo takodje bilo omiljeno mesto omladine za izlazak. Fontana je tradicionalno bila zatvorena samo na veče dočeka Nove godine i odmah sledećeg dana otvarala.
Desno od ulaza išlo se prema šanku od rostfreja gde su bile smeštene vitrine za sladoled, ogromna horizontalna vitrina sa kolačima, tortama, bezalkoholnim pićima i pivom, a iza šanka ogromna stalaža sa alkoholnim pićima, rakijom i vinom.
Iza šanka se išlo ka visećem prolazu koji je Fontanu povezivao sa kolačarom koja je bila na spratu iznad tadašnje Optike u pasažu gde se sada nalazi apoteka Benefarm i sa te strane je imala službeni ulaz uz stepenište.
KOLAČARA, je bilo mesto gde su se pravili čuveni Balkanovi kolači, torte i sladoled.
Niko do sada nije uspeo da otkrije tajnu spravljanja i aromu čuvenih bombica, čoko i doboš torte.
Svi Balkanovi majstori kolačarstva imali su „majstorsko pismo“ koje je bilo neizostavni uslov za sticanje titule majstora.
Nadaleko čuveni majstor Jorka koji je postavio temelj kolačarstva, Žika Mrštanac, Zoran Selski, Zoran mlekar, Rade Čavka, Mita šef, Stojana, Zorica, Verica i Dragan Šače, najmladji majstor koji je nakon raspada Balkanove kolačare nastavio privatno da se bavi kolačarstvom od 2000. godine pa sve do penzionisanja 2020. godine u svom lokalu pored Visoke poslovne škole koji je simbolično kao uspomenu na vreme provedeno u Balkanu nazvao: Dezert clasic 2000. Dok mi je pričao o prošlim vremenima majstor Dragan Šače je napravio orasnice i grilijaš koje smo fotografisali uz medalje koje je osvajao za svoje kolače a potom pojeli iste.
DELIKATES, koji se nalazio ispred pasaža, preko puta Biblioteke sa istočne strane i tu je sada apoteka Benefarm. Ovo je ustvari bila gore pomenuta prodavnica iz Fontane koja je preseljena kako bi Fontana dobila više kapaciteta.
MALAGA, na uglu u prizemlju zgrade, preko puta benzinske pumpe u radničkom naselju, neka kombinacija prodavnice prehrambene robe gde su odmah sa desne strane nakon ulaza bili izloženi Balkanovi kolači i torte koji su dominirali i delovali izazovno.
MINJON, preko puta bivše apoteke Prvi maj, pored današnjih slatkiša Ante. Velika poslastičara, sa velikom baštom na trotoaru.
Ogromna staklena vitrina u izlogu gde se prodavao sladoled, sa leve strane od ulaza tri ogromne horizontalne vitrine pune Balkanovih kolača, torti i bezalkoholnih pića. U dubini restorana preko dvadeset stolova. Ovaj objekat je ustvari funkcionisao kao prava poslastičara jer su služena samo bezalkoholna pića, biter, tonik, coca-cola, cockta, jupi, kisela voda i služili isključivo kolači, torte i sladoled.
POSLASTIČARA, odmah preko puta današnje hitne službe Doma zdravlja sa ogradjenom baštom koja je leti bila puna gostiju. Radila je na istom sistemu kao Minjon.
Ako stepropustili...
SOKO, ekspres restoran – poslastičara koji je zlatnim slovima upisan u legendu o prošlim vremenima Leskovca.
Bioskop 11 oktobar, Soko, kafana Radan nalazili su se u nizu baš na mestu današnjih vodenih fontana na novim gradskom trgu.
Porušen krajem sedamdesetih.
Sa leve strane od ulaza u dužini od desetak metara vitrine sa kuvanim jelima, pasulj, kupus, gulaš, supe, čorbice, musaka, punjene paprike, pilav, razne salate, sendviči u lepinji ili kajzerici majstora Žike sa šunkom, kačkavaljem, kajmakom, salamom, spržom ili kombinacija. Sve se to po izboru stavljalo na poslužavnik koji je klizio po šinama od rostfeja.
Desno od ulaza, horizontalne vitrine sa gore pomenutim Balkanovim kolačima ili tortama i pri samom izlazu kasa gde sve to plaćate a onda sa poslužavnikom idete da jedete u središnji deo restorana koji je imao preko dvadeset stolova koji su bili poveće visine i pored njih su bile barske stolice. U srednjem delu restorana se nalazio šank – portal sa vitrinama za piće. Služilo se pivo, vino, rakija, biter, coca-cola, kisela voda, čokanjčići, a bila je zastupljena i Stela – gazirano piće od biljaka sa mirisom herbe koju je proizvodio Delišes.
Najveći specijalitet restorana Soko svakako je bio burek čuvenog majstora Trifuna za koji se stajalo u red. Bio je to burek po koji su dolazili iz drugih gradova da ga probaju i uživaju u njegovom ukusu.
U sledećoj priči Balkanove kafane – od sjaja do kraja…
polako sve to ide u zaborav…
Националне награде за друштвено одговорно пословање „Ђорђе Вајферт“ , у организацији Привредне коморе Србије
Номинације:
ВЕЛИКА ПРЕДУЗЕЋА:
1. MK group doo Beograd
2. Autostop Interiors doo Leskovac
3. Trayal korporacija ad Kruševac
4. Delhaize Srbija doo
5. Telekom Srbija ad Beograd
6. Johnson Electric doo
7. Serbia Zijin Copper doo Bor
8. Nicefoods restorani – McDonalds
9. Grundfos Srbija doo Indjija
10. Alta banka ad Beograd
11. Wiener Stadtische osiguranje ad Beograd
12. OTP banka Beograd
13. Vega IT doo Novi sad
МАЛА И МИКРО ПРЕДУЗЕЋА:
1. Avlija održivog razvoja doo Bogatić
2. Sigma Crvenka doo, Crvenka
3. Udruženje osnažene
4. Vplus konstrukcije doo Beograd
5. Novak Stanković PR Beograd
6. Ameless Vrnjačka Banja
7. Docloop Beograd
8. SDPS Beograd
9. Atlantis doo Niš
10. Jović – servis i remont doo Bačka Palanka
У току је претрага прекршиоца закона, урожавања права запослених, загађивача животне средине, пореских дужника,… ако неко нешто зна нек се јави новинару
U Soko smo išli na sendviče i koktu pre projekcije „U zmajevom gnezdu“, „Istinite priče“, „Hopa cupa u krevetu“, „Dijabolik“… u bioskopu „11. oktobar“, a u Fontanu na kuvano vino zimi i da se grejemo, kad se smrznemo od stajanje na „balavo korzo“.
p.s. Malaga nije bila u Radničkom naselju, već u Podvorcu, na Trgu Crnog Marka, na uglu, preko puta kioska (danas je valjda tu neka menjačnica). Mi, klinci iz kraja, smo Malagu zvali „na ćošku“.