S kojim razlogom medicinsko i nemedicinsko osoblje Doma zdravlja u Bojniku, koje dežura vikendom, pri dolasku na posao i završetku smene „mora da se javi“ službi obezbeđenja, ne zna niko, ali zaposleni, koji su pisali Rešetki kažu da je to još samo jedno u nizu poniženja kojima ih izlaže rukovodstvo ove ustanove
Svako odeljenje i svaka služba vode knjigu evidencije dolazaka i odlazaka zaposlenih i do skora je to bilo dovoljno za praćenje radnih aktivnosti lekara, sestara i ostalog osoblja:
„Sada imamo obezbeđenje i za taj posao je angažovana firma ‘Đurović sekjuriti’ iz Leskovca, protiv koje nemamo ništa. Naprotiv, momci su vrlo korektni. Ono što je neprihvatljivo jeste odluka direktora da se dežurno osoblje – lekari, sestre i svi ostali – pri dolasku na posao moraju javiti obezbeđenju, a isti postupak važi i po završetku radnog vremena. Pritom, obezbeđenje nije u zgradi Doma zdravlja, već u dvorištu, u montažnim objektima korišćenim tokom korone. Znači, izlazimo s posla i odlazimo do kućice sa obezbeđenjem da se javimo, a oni će sve to uredno evidentirati. Zašto, ako smo se već upisali u postojeću knjigu evidencije“, pitaju se naši sagovornici.
Direktora, kako kažu, ništa ne zanima. Ima 72 godine i povukao se u seosku ambulantu u Kosančiću:
„Ovde skoro i ne dolazi, ali smo uvereni da sve zna i da ‘aminuje’ naređenja iz opštine. Zašto bi ga inače i držali, kada je odavno ispunio uslove za penziju. Dotle, u Domu zdravlja vedri i oblači novopostavljeni šef voznog parka, Mišić. Niko mu ne može ništa, pa zato sve odluke i aktivnosti prolaze lagano i bez kontrole.“
Na već prisutnu ogorčenost zaposlenih zbog katastrofalnog upravljanja Domom zdravlja, poslednja odluka direktora je kap koja je prelila čašu.
Nažalost, ne veruju da će se uskoro išta promeniti na bolje, ali žele da javnost bude upoznata bar sa delom problema i poniženja sa kojima se zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi svakodnevno suočavaju.
S. Stojiljković
