Danas su zadušnice: Važno je koliko sveća, a ne koliko hrane nosite
Na groblje se često odnosi hrana, što nije crkveno pravilo već novonastali običaj u našem narodu.
Ova tema je ponovo pokrenuta jer pravoslavni vernici danas obeležavaju jedan od četiri datuma posvećena mrtvima – Mitrovske zadušnice.
Leskovačka groblja na današnji dan izgledaju poput slavskih trpeza, iznosi se bukvalno sve, od torti do pečenja, a sve je to danas ne samo nepotrebno, već i opasno zbo vladajuće pandemije korona virusom.
Leskovačko sveštenstvo ponovo moli vernike da na ovaj dan na grobove svojih najmilijih iznose samo najosnovnije: žito i vino.
“Nosi se i onoliko sveća koliko se mrtvih pominje”, objašnjavaju sveštenici.
U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
I što deblje da su sveće,pa je i veći vernik. Ma ne,
svećice, da, sveće i cveće, i pokoj im duši!
„Žrtva bogu, je duh smiren,
Za žrtve paljanjenjice, ne mari
Srce skrušeno i smireno, bog neće prezreti“!…
Ti skrušen? Pretvaraš se u nepomenika kad te neko č’čne pa napišeš komentar sa 300 taĉaka i 50 reči.
Kamgu, pazi na interpunkcije, brojevi se u tekstu, uvek pišu slovima.
Nepomjanik a, ne nepomenik.
A č’čnuo si, me, jer ti nemaš komentara, i ne poštuješ ni ovaj sveti dan, a, ni kult mrtvih, rasprostranjen u našem malom gradu.
Šta se popova tiče šta ja na zadušnice iznosim na groblje? Jel to oni brinu za moj kućni budžet? Jel brinu da ne ispadnem „paganin“? Pa šta i ako to ispadnem paganin, u čemu je problem? Ostavite mrtve njihovim porodicima, ostavite ljudima slobodu izbora.
Naravno da neću da ručam ili doručkujem na groblju, ali je moja stvar kako ću da obeležim zadušnice. Kafa, rakija, bombone, poneki kolač…Neće porodica zbog zadušnica da trpi, a ne izgleda ni neukusno. A na kraju krajeva, baš me briga kako kome izgleda.
Isto važi i za ostale koje viđam na groblju a koji imaju u „komšiluku“ sharnjene svoje mrtve. I za njih treba da važi apsolutna sloboda, neka iznesu i prase na ražnju, meni ne smeta. Bilo bi mi, naravno, smešno, ali mi ne bi smetalo.
I na kraju, mislim da je pravo pitanje za sveštenika: jel su naši pokojnici zbog Crkve, ili je Crkva zbog pokojnika?