Inflacija u oktobru u Srbiji bila je 15 odsto međugodišnje što je posledica rasta cena energenata i hrane na svetskom nivou, rekla je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je istakla da je inflacija veća nego što se očekivalo.
„Očekivali smo u avgustu da će u septembru ove godine inflacija biti najviša, ali znatan rast cena energenata u svetu, uz efekte suše u Evropi su podigli inflaciju na 15 odsto međugodišnje, što je iznad ranijih očekivanja“, rekla je guvernerka Tabaković na predstavljanju Novembarskog izveštaja o inflaciji, prenosi Tanjug.
Ona je naglasila da je uvezena inflacija uticala dvotrećinski na domaću inflaciju i da se odrazila na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto međugodišnje, ali je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke.
Tabakovićeva je dodala da su nepovoljni međunarodni uslovi i kriza uticali na projekciju rasta BDP-a Srbije koji je do kraja godine procenjen na dva do tri procenta, dok se naredne godine očekuje oko 3,5 odsto rasta BDP-a a tek od 2024. povratak na oko četiri procenta.
„Nastavićemo da pooštravamo uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom, zbog toga što je inflacija bila pogurana spolja“, rekla je guvernerka.
Dodala je da je referentna kamatna stopa povećana na 4,5 odsto i da daljim povećanjem kamata NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta cena u svetu i na domaćem tržištu preko inflatornih očekivanja, čime bi trebalo osigurati da se zaustavi dalji rast inflacije.
Po njenim rečima, NBS nastavlja da povećava devizne rezerve i da one trenutno iznose 16,9 milijardi evra.
„Stanje nije nimalo sjajno, ali nikad toliko mračno da ljudi udruženim snagama ne mogu da prevaziđu te probleme“, zaključila je Tabakovićeva.
Inflacija je u oktobru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou iznosila 1,9 odsto.
Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu više da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne inflacije i u oktobru je iznosila 9,5 odsto, navode iz centralne banke.
Mesečni rast cena hrane u oktobru iznosio je 3,5 odsto i bio je vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, čije su cene u proseku povećane za 11,3 odsto.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 23,1 odsto, dok su cene neprerađene hrane zabeležile sličnu stopu rasta (22,7 odsto).
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope.
Cene energenata su na mesečnom nivou u oktobru povećane za 0,7 odsto, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 0,6 odsto i nastavak rasta cena čvrstih goriva (2,4 odsto), ali znatno sporijom dinamikom nego u prethodnim mesecima.
Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u oktobru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).
Ipak, bazna inflacija nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije, očekuju u NBS.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Inflacija je uglavnom fenomen stampanja para… Sigurno ne bi bila 15% da nije gospodja i SNS stampali novac.
Sve govori sto znamo. Sta ce biti, guvernerka, Vi ipak primate 100 puta vecu platu od prosecnog gradjanina. I? Kakva su ekonomska predvidjanja? Pa nije ovo meteoroliski izvestaj pa da Postovani gkedaoci, ako pogledate kroz prozor, bidecete vremensku prognozu“.