Teških par godina je iza pčelara, koji se, ipak, nadaju boljoj sutrašnjici. Uprkos malom broju izlagača, na petom Medenom festivalu, u ponudi sve što možete zamisliti: od klasičnog meda, do sapuna na bazi meda
Sa pčelarskim stažom od 30 godina, pedijatar u penziji, doktor Nenad Colić rado se odaziva pozivima za učešće na ovakvim manifestacijama, iako se današnja održava pod jakom kišom:
„Nažalost, ni organizator nije mogao da predvidi ovakvo vreme, ali ni pčelari, koji u onome što rade, uvek moraju da računaju na neprilike. Prošle i ove godine smo se suočavali sa velikim problemima — masovno uginuće pčela, nedostatak paše, bolesti, suša i mnoge druge nedaće. Sve je to uticalo na opstanak pčelinjaka i manju proizvodnju. Na jugu Srbije je ipak bilo nešto bolje nego u Vojvodini. Ja sam imao gubitak od 20-ak posto, ali sam obnovio. Ljubav prema pčelama, bićima koja spadaju u najjače simbole opstanka života na zemlji, sve pobeđuje. Moramo, međutim, svi da radimo na njihovom očuvanju. Klima se promenila, sve je manje stoke, pa i prirodnog đubrenja, oslanjamo se previše na veštačke preparate, a oni su pogubni po pčele.“
Pčelari rade, dodaje doktor Colić, sve što je do njih, ali država bi mogla da učini više i olakša položaj pčelarima, te podseća na staro pravilo: kašičica meda ujutru – zdravlje kao dren.
Tatjana Milenković, predstavnica gazdinstva „Prvenac“, koje je u pčelarstvu oko pet godina i trudi se da od meda izvuče najviše, odnosno da proizvodi i manje poznate, ali vrlo atraktivne proizvode:
„Proizvodimo medovaču, čija je baza loza, po našoj recepturi. Imamo med od divlje trešnje, voštane poklopce u medu, Vlasinski med sa dodatkom medike, koji pčele proizvode od medne rose, kristalisan livadski med, med sa semenom koprive i med sa semenom bundeve. Mi smo pčelari-nomadi, što znači da selimo svoje košnice, što nam omogućava da proizvedemo sortne vrste meda.“
Mnogo manje iskustva od svojih kolega ima i Nikola Tomić, ali se trudi da svakodnevno uči i sve što sazna misionarski prenosi drugima:
„Potpuno slučajno sam ušao u ovu priču, ali sam imao sreće da učim od najboljih, koji su me toliko ‘zarazili’ da sam postao gotovo opsednut pčelama. One su najsavršenija bića na planeti – najbliža Bogu. Toliko me sve impresioniralo, ali bih želeo da mi pčelarstvo ostane hobi u kome potpuno uživam. Na svom YouTube i Instagram (Medidred) profilu pravim tutorijale i delim znanje, što se, izgleda, ljudima dopada jer su mi se mnogi javili i ušli u ovaj čarobni svet.“
Nikola prodaje šumski med neobične boje, za koji su, kaže, krivi specifični uslovi poput temperature i vlažnosti vazduha, što se događa vrlo retko. Osim što je tamniji, ovaj med ima i intenzivniji ukus.
Zajednička poruka pčelara na današnjem Medenom danu je da, uprkos povoljnijoj ceni, mnoge proizvode u marketima ne treba kupovati, jer se radi o lažnom medu, i da svaki ozbiljan pčelar ima sertifikat referentne laboratorije o autentičnosti i kvalitetu onoga što proizvede.
S. Stojiljković
Preskupo prodaju na teglu a na veliko ga daju ispod 4 eura. Nije fer. Ako već mogu da ga daju prekupcima na 4e neka ga daju nama na 6e a ne 10e po kg što je preskupo pa da je za lek pa je skupo
@Stefan
Med se kupuje od proverenih proizvođača.
Ostali ga prave .
Kad odstoji pola tegla šećera .
Cena na osnovu kvaliteta .
O kakvom mednom festivalu govorite?
Ne vređajte inteligenciju građana.
Organizatori sui trebali da prate vremenske priliker i odlože manifestaciju. Ali kakve diplome takva i pamet. Dok svi gradovi organizuju sajam meda i cveća u proleće „sns stručnjaci“ organizuju u jesen kad je po tradiciji svinjokolj i treba da se organizuju dani sprže, čvaraka i zimnice. Da ovoliko nemaju ni znanja ni sluha ovo je strašno.