Ne tako davno na „našem“ ili njihovom, ne znam već čijem stadionu, naša reprezentacija je odigrala jednu utakmicu.
Tribine su bile pune, neki su došli da gledaju fudbal, neki da tapšu i pozdravljaju velikoga vođu i njegove verne lokalne kabadahije.
Neću da pišem o užasnoj travi, novcu i tome slično, mnogo toga je već rečeno, elem, meni je za oko zapala situacija o kojoj niko ništa nije rekao ni napisao.
U jednom momentu je jedan stariji gospodin dozvolio sebi da slobodno kaže šta misli na javnom mestu, glasno je izgovorio uvredu na račun milog nam predsednika…
U jednoj ovako modernoj, slobodnoj, demokratskoj nam prćiji od države u sekundi su se pojavila tri mladića u civilu koji su kao vukovi oštro pogledali gospodina.
Nonšalantno su mu prišli, a pridružili su im se i policajci u uniformi, njih nekoliko.
Gospodin je ispraćen lagano napolju da niko nije mrdnuo ni malim prstom, gde je odveden, da li je možda snosio neke posledice, pretnje, batine?
Ne znam, sa ovakvim ljudima na vlasti koji nam sve više uvode fašizam kao normalno ubedjenje, ništa me nebi iznenadilo.
Nadam se da je gospodin dobro i da je „samo“ izveden sa stadiona.
Strašno je što kao prvo ne smemo da kažemo šta mislimo, drugo što niko ne sme da odreaguje kad nas momci u civilu uhvate pod miške i odnesu gde god žele, treće i najgore, fašizam nam je već realnost a mi i dalje ćutimo, vratilo nam se vreme kada te u sekundi lagano pojede mrak!
Tada je to bio ovaj čovek, možda je sledeći neko od nas!?
Ako stepropustili...
Samo kukavice postupaju tako i samo ih kukavice svojim ćutanjem podržavaju. Zato smo tu gde jesmo a ne zbog nekih koji nas mrze. Mrze nas jer smo ranije i njima to radili a sada u nedostatku drugih maltretiramo svoje neistomišljenike ma kog naroda i vere bili. Običan kukavičluk.