Pacijent u Vranju, nedavno, „nezadovoljan tretmanom“, ošamario je lekara. Iskusni medicinari često kažu da se bolesnom čoveku mnogo toga može oprostiti, ali da li iko treba da trpi šamare dok obavlja svoj posao — bio lekar, pekar, apotekar, novinar ili šalterska službenica?
U istom gradu nedavno je lekar sam sebi preporučio bolovanje, dešavali su se skandali u kojima su pacijenti bili ugroženi, a mnogi slučajevi čekaju sudski epilog. Strpljenje onih koji traže lekarsku pomoć čini se da je na ivici, ali razlozi nisu samo medicinski. U pitanju su nevaspitanje, nedostatak empatije, živaca i vremena, kao i činjenica da pažnju lekara najčešće dobijete tek u privatnoj ordinaciji.
Država je u vranjsko zdravstvo ulagala šakom i kapom: nova bolnica, savremena oprema, specijalizacije, uslovi za rad bolji nego ikad, zarade na evropskom nivou. Ali zidovi i skeneri ne leče — leče ljudi. A među zaposlenima sve je više onih koji pacijente primaju „na traci“ u privatnim praksama, dok u bolnici nema slobodnih termina.
Nikada, u ni jednoj profesiji ne smemo generalizovati ljude, ali komentari na najnoviji incident u Vranju su svojevrsni šamar celom zdravstvenom sistemu, pa i oni koji pošteno obavljaju posao, koji bukvalno svakodnevno spasavaju brojne živote postidete se kada se o njihovim bahatim kolegama povede razgovor.
Nasilje nema opravdanja. Šamar nije rešenje. Ali topla reč ume da leči.
Zato oni medicinari koji u provincijama uživaju status božanstava, kojima se nose „darovi“ da bi se pacijent uopšte pregledao, treba da pocrvene i shvate: jedan lekar je ošamaren, ali mnogi obrazi su užareni.
E, sada šta da radimo sa onima što nemaju obraz, stvarno nisam pametna.
(Preuzeto sa Fejsbuka)
To je tek početak na bezobrazluk se odgovara bezobrazluklom a i šamarom .