Jeste, kultura stiže u Leskovac, na velika vrata. Za početak, gradska vlast će postaviti kante za đubre u ulici Koste Stamenkovića. Nastaviće sa postavljanjem kanti u ulici Južnomoravskih brigada, Svetozara Markovića…Kako, zašto će postaviti kante za đubre? Zato što kultura počinje od osnovne kulture.
Adaptiraće škole, da deca budu bezbedna i higijenski uslovi na kulturnom nivou. Onom osnovnom. Gradski i prigradski prevoz će biti regulisan u skladu sa potrebama građana i dece. Planira se širenje zelenih površina i sadnja drveća. Građani i deca Leskovca treba da dišu…
Ups, izvin’te, ovaj ChatGpt je opet nešto pobrk’o. Nije ovo kulturni plan za Leskovac.
Kulturni plan za Leskovac planira da, u sred gradskog parka, onog minijaturnog, stavi konja i kralja. Leskovčani, spomenik će dobijete.
Spomenik će dobijete, pa će se falite. Ne, neće se falite da imate spomenik vojvode Nikole Skobaljića. Nego kralja. A spomenik ima za cilj „spajanje istorijskog nasleđa sa savremenim kulturnim izrazom“. I, „idejno rešenje treba da ima visoku umetničku vrednost“. Pa će ima. Visina spomenika je do osam metara. Drveće, ulaziš u kadar. Ne mož da slikamo spomenik. Seči. Poravnjaj. Trava nam ne treba. Sipaj beton.
Leskovčani, da častite. Za spomenik će bude „široko“. Samo nekih 340.000 evra. U sred jedini park, u centar, dobijate mnogo kulture za ove pare. Kralja koji jaše konja. Će spojite istorijsko nasleđe sa savremen kulturan izraz. I će dobijete visoku umetničku vrednost.
Ako ne znate, zašto je kralj Milan Obrenović bitan za vas, odma knjige u šake. Sve ima u nacionalne čitanke.
Eto, dešava se da ChatGpt „pobrka lončiće“. To se u relanom životu, u Leskovcu, ne dešava. Kultura cveta. Građani Leskovca cvetaju. Da ste sanjali, cenjeni Leskovčani, ne bi verovali.
Će dobijete spomenik, za tričavih 340.000 evra. Na otvaranje mora bude „Veseli se, srpski rode“. Imate vreme da uvežbate pesmu, ako ne znate.
Veselite se, dok se upevavate. I treba da se veselite. Kad već cvetate, u godini kulture.
Zanimljiv teks. Drugačiji u moru istih. Volim sarkazam. Oduvek mi je bio omiljeni za izražavanje ovakve slike društva još od Nušića i „Gospođe ministarke“ Godina kulture za nekulturnu vlast. Upropastiše nam nekada kulturan grad. .Svakodnevno gledamo cirkus počev od Skupštine, preko Gradskog veća do postavljenja neodgovarajućih i nestručnih na važne pozicije poput NZS i Dunav osiguranja. To što glavni ne zna dikciju i padeže i nije toliko strašno koliko je strašno što ne zna da rukovodi i upravlja gradom a tu je već mnogo, mnogo dugo. Dovoljno dugo da je sve što se može već upropastio i dovoljno dugo da je vreme da odjaše na konju koji postavlja sa nedovršenog gradskog trga u zaborav.