Novinare i novinarke iz lokalnih medija u digitalnom okruženju najviše ugrožavaju članovi političkih stranaka koji nisu na visokim funkcijama, dok se istovremeno značajno povećao nivo digitalne ugroženosti zbog izveštavanja o studentskim protestima, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela Regionalna informativna agencija JUGpress.
Prema rezultatima istraživanja, 62,1 odsto ispitanika navelo je da su najčešći izvori ugrožavanja članovi političkih stranaka koji nisu funkcioneri, dok 13,8 odsto smatra da pretnje dolaze direktno od stranačkih funkcionera. Građane koji nisu članovi nijedne političke stranke kao izvor ugrožavanja navelo je 3,4 odsto učesnika, dok je ostatak ispitanika dao neodređene odgovore, bez jasnog identifikovanja društvene grupe.
U anketi pod nazivom „Bezbednost lokalnih novinara u digitalnom svetu“ učestvovali su novinari i novinarke iz 29 lokalnih redakcija širom Srbije.
Izveštavanje o studentskim protestima kao faktor dodatnog rizika
Na pitanje da li su zbog izveštavanja o studentskim protestima doživeli situacije u kojima im je digitalna bezbednost bila ugrožena, skoro polovina učesnika odgovorila je potvrdno.
-
37,9% navodi da im je digitalna bezbednost više puta bila ugrožena
-
6,9% kaže da im je bezbednost bila ugrožena jednom
-
34,5% navodi da nikada nisu bili ugroženi zbog ove teme
-
17,2% ističe da uopšte nisu izveštavali o studentskim protestima
-
3,4% navodi da im je bezbednost bila ugrožena zbog nepristrasnog izveštavanja koje nije imalo veze sa studentima
Novinari koji su prijavili ugrožavanje navode da su dobijali pretnje smrću, trpeli uvrede i verbalne napade tokom izveštavanja sa protesta, a pojedini su prijavili i konkretan fizički napad. Ovakve situacije, kako ističu, stvaraju realan osećaj straha i nesigurnosti, naročito kada se onlajn pretnje prenesu u stvarni, fizički prostor.
Targetiranje i institucionalni pritisci
Učesnici ankete navode da su često nazivani „stranim plaćenicima“, „izdajnicima“, „pamfletistima“ ili političkim aktivistima. Ovakvo targetiranje ima za cilj diskreditaciju profesionalnog rada, dodatno pojačava pritisak i stvara atmosferu neprijateljstva prema lokalnim medijima.
Posebno zabrinjava činjenica da su neke od ovih etiketa dolazile od političkih struktura ili učesnika protesta, čime, kako se navodi, dobijaju institucionalnu težinu.
Pojedini odgovori ukazuju i na konkretne posledice targetiranja, poput toga da su lokalne vlasti prestale da pozivaju novinare na zvanične događaje, što dovodi do institucionalne izolacije i ozbiljnog narušavanja profesionalnog rada redakcija.
Hakovanja, pretnje i sumnje u prisluškivanje
Pored verbalnih napada, zabeleženi su i tehnički incidenti, uključujući hakovanje sajtova, organizovane negativne kampanje u komentarima, kao i pretnje putem direktnih poruka i mejlova. Neke redakcije izrazile su i zabrinutost zbog nedovoljno zaštićene tehničke infrastrukture, posebno u kontekstu potencijalno organizovanih i tendencioznih napada.
Podsetimo, urednik portala Rešetka, Dragan Marinković javno je juče izneo sumnju da se prostorije redakcije nezakonito prisluškuju, nakon što mu je tako dojavljeno.
„Sve ovo pišem javno jer drugog izbora nemam. Upravo iz razloga jer već dugo sumnjam da su nezakonito prisluškivanje odredili baš oni od kojih bih, po zakonu, trebalo da tražim zaštitu“, naveo je Marinković.
On je podsetio i da je njegova advokatica još pre dve godine podnela zvaničan zahtev nadležnim institucijama da se dostavi odgovor po kom osnovu i pod kojim merama mu je određeno praćenje, ali da odgovor nikada nije stigao.
