Kroz sistem će moći da se vidi koji lekari prečesto pišu bolovanja, a doktori će moći da prate istoriju bolesti pacijenata. Usluga je zaživela u četiri doma zdravlja u Beogradu, ali će vrlo brzo stići i u zdravstvene ustanove na jugu, zbog žalbi poslodavaca da radnici masovno i često traže poštedu od posla
U prvih nedelju dana napisano je više od 820 e-bolovanja u četiri beogradska doma zdravlja, a sistem je, prema prvim reakcijama, znatno olakšalo posao lekarima, jer je manje administracije, ali i pacijentima, koji ne moraju da čekaju pred ordinacijama i šalterima.
Procedura izgleda ovako: Dođete kod lekara, koji, nakon pregleda potvrđuje privremenu sprečenost za rad i obrazac direktno šalje elektronskim putem na portal E-zdravlje. Pacijenti koji se registgruju na platformi E-zdravlje, potvrdu dobijaju u elektronskom obliku, ostalima je štampa lekar, uz svoje mišljenje, dužinu trajanja bolovanja i datum kontrole. U slučaju da se pacijent oseća bolje, bolovanje se datumom kontrole zatvara, formiraju se doznake i šalju pacijentu na portal E-zdravlje, dok će “neregistrovanima“ doznake morati da odštampa doktor.
Za sada nisu, ali će uskoro i poslodavci biti umreženi u sistem E-bolovanje, a osim što će doznake dobijati u elektronskom obliku, imaće uvid u to koliko im je ljudi na bolovanju.
Ukoliko se zdravstveno stanje pacijenta ne poboljša, on mora doći na kontrolu, a lekar mu produžava bolovanje i određuje novi datum kontrole.
Do 30 dana, bolovanje ide na teret poslodavca, a nakon toga pacijent ide na lekarsku komisiju. Sada je i to digitalizovano. Tridesetog dana se kreira uput za lekarsku komisiju i izabrani lekar automatski šalje elektronsku dokumentaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji odlučuje o prestanku ili produženju bolovanja.
Nakon što sistem e-bolovanje zaživi u glavnom gradu, biće povezane i ostale zdravstvene ustanove, najpre na jugu Srbije. Odavde dolazi mnogo pritužbi na veliki broj bolovanja, koja često, smatraju poslodavci, baš i nisu opravdana.
Sistem prati istoriju bolovanja, sve se beleži i lekar automatski dobija informaciju koliko pacijent i sa kojom dijagnozom, može biti na bolovanju. Ako je dijagnoza ista, sistem neće dozvoliti otvaranje bolovanja, nego će ga, nakon 3o dana, automatski poslati na komisiju.
Bolovanje se može otvoriti i po nekoj drugoj dijagnozi, ali tu na scenu stupaju kontrole. Znaće se ko su lekari koji prečesto pišu bolovanja, ali i ko su pacijenti. Većina propusta bila je nenamerna, ali će sa novim sistemom oni biti svedeni na najmanju moguću meru.
S. Stojiljković
