U Srbiji je prošli mesec bio najsušniji jun otkad postoje merenja, a u pojedinim gradovima uopšte nije bilo padavina.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) na ukupno osam meteoroloških stanica, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji, tokom juna nije izmerena niti jedna jedina kap kiše.
Čak i na mestima gde je bilo padavina, one su bile dramatično manje u odnosu na normalu, piše portal Klima101.
„Koliko je ovakvo stanje u ovo doba godine neuobičajeno otkriva sledeći podatak: jun je tipično najkišovitiji mesec u Srbiji tokom kojeg padne 12-13 odsto ukupnih godišnjih padavina, odnosno oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji kreće se u opsegu od 60 do 120 mm“, navodi portal.
Ove godine, umesto tipičnih junskih pljuskova, bila je ekstremna suša.
Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekla je za Klima101 da je usled klimatskih promena povećana klimatska varijabilnost.
„Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom“, rekla je Vuković Vimić.
Sedam od deset najsušnijih meseci jun od 1951. do 2025. godine desili su se posle 2000, s tim što je jun ove godine apsolutno rekordan uz manjak padavina od skoro 80 mm u odnosu na normalu (1991-2020).
Protekli mesec ne samo da je bio najsušniji jun u istoriji merenja, već i najtopliji. Mesečni temperaturni rekordi oboreni su 26. juna u Zrenjaninu, Kikindi, Loznici, Velikom Gradištu, Crnom Vrhu, Kuršumliji, Ćupriji i Leskovcu.
Najugroženije – vodosnabdevanje
Što se tiče svakodnevnog života čoveka, među najugroženijim aspektima je vodosnabdevanje, navodi Vuković Vimić i dodaje da se na tom polju javljaju dvostruki rizici s obzirom na zagađenost vodnih resursa.
Zbog nestašice vode, tokom juna već je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu, gde izvorišta rade na tek 20 odsto kapaciteta.
Iako se problem sa vodosnabdevanjem u Gadžinom Hanu ponavlja iz godine u godinu, ovog puta stanje je ekstremnije: sva 34 sela su bez vode nasuprot uobičajenih šest-sedam.
„Ne smemo nikako zaboraviti ni proizvodnju hrane“, istakla je Vuković Vimić. „Ovako jake suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede sa izuzetkom proizvodnje u zatvorenom gde se vrši navodnjavanje. Međutim, i tu je upitno koliko je voda dostupna i da li je sistem za navodnjavanje održiv.“
Kada je reč o ratarstvu, u najvećoj opasnosti je kukuruz, ali nisu pošteđene ni soja i šećerna repa.
„Indikativno je i to što je ugrožen suncokret – njegov koren je dubok što znači da je suša zahvatila i dublje slojeve zemljišta“, navodi Ana Vuković Vimić. „Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. Ali tu je ipak situacija nešto bolja jer su voćnjaci uglavnom zaštićeniji.“
Suša utiče i na energetiku, jer hidroelektrane raspolažu znatno manjom količinom vode u akumulacijama, a povrh toga, voda je neophodna i za hlađenje u termoelektranama. S druge strane, s obzirom na visoke temperature, potrošnja struje je povećana.
