U brvnarama je sve što potrebno da njenim vikend, odnosno povremenim stanarima bude udobno, ali su vlasnici očigledno želeli da više vremena provode u prirodi. Kako je ideja kuća za odmor, ustvari, da se promenom ambijenta obezbedi “beg“ od svakodnevnih prizora, pa i ljudi, to je ovaj “vikend minimalizam“ idealan primer.
U staroj četinarskoj šumi, prilično daleko od najfrekventinijh puteva, a na prelepoj Babičkoj Gori ih i nema mnogo, na raskršću puteva ka udaljenim selima na obroncima “južnosrbijanske Svete Gore“, jedna pored druge, smestile su se dve kolibe, jednostavne, nalik šatorima od drveta, koje vam odmah privuku pažnju.
Ispred njih, drveni stolovi i klupe, okolo cveće, sa grana vise kućice za ptice. Moderan “tač“ idiličnom prirodnom okruženju daju reflektori na objektima i betonske staze oko njih.
„Ne boravim u Oraovici stalno, pa ne znam ni ko je, ni kada izgradio ove prelepe kolibe, a ljudi kažu da je to što se vidi samo jedan deo. Nisam sigurna koliko je to tačno, ali se priča da se najmanje isto toliko prostora nalazi ispod zemlje, tako da verujem da ove kuće, iako nisu velike i nezgrapne, ustvari imaju sve što je potrebno za boravak tokom vikenda ili godišnjeg odmora. U svakom slučaju, priroda je toliko lepa, planina je bogata, a pitoma, pa se ne čudim da su se vlasnici ovde odlučili odmarati od svakodnevice“, kaže gospođa, koja svaki slobodan trenutak koristi da se vrati rodnom selu.
Na Babičkoj Gori mnogo je više drugačijih primera vikendica, jer je, recimo Golema Njiva, posebno tokom poslednjih godina prošlog veka bila omiljena destinacija Leskovčana željnih mira i čiste prirode.
Ipak, brvnare iz naše priče, mnogo se više uklapaju u prirodni ambijent, a reklo bi se, svojim vlasnicima obezbeđuju iste uslove za život nakon privremenog bega iz civilizacije.
S.Stojiljković
Kao ne znate cije su. Evo ja cu da vam kazem da je jedna Meskova a druga od onog Aleksandra Djurovica. I ubuduce ne pisite gluposti kao ne znate vi nista, pali ste s marsa