Pokušaj zajedničke borbe opština sa juga Srbije protiv masovnih građanskih tužbi i isplate advokata

Predstavnici 11 opština sa jugoistoka Srbije sastali su se danas u Svrljigu radi pokretanja inicijative za rešavanje problema masovnih utuženja za površine na kojima se nalaze opštinski i atarski putevi. Reč je o putevima koji su prosecani i pravljeni pre nekoliko decenija, a za koje se sada pokreću tužbe zbog zauzimanja imovine od strane vlasnika i njihovih naslednika.

Osim predstavnika opštine Svrljig, koji su inicirali sastanak, prisutni su bili predstavnici Vlasotinca, Crne Trave, Gadžinog Hana, Ražnja, Merošine, Žitorađe, Kuršumlije, Blaca, Babušnice i Dimitrovgrada. Svi se susreću sa istim problemom – građani potpisuju punomoćja advokatima, oni pokreću sporove protiv opština za zauzimanje privatne svojine i traže nadoknadu.

Najdrastičniji slučaj je u Vlasotincu, gde je pokrenuto 1255 tužbi.

“Okončane su 323 tužbe, u postupku su još 932. Od ovih okončanih isplaćeno je po 174 presude ukupno 30,6 miliona dinara. Advokatima je isplaćeno 16,6, a građanima 14 miliona dinara. Ako se ovako nastavi mi ćemo dovesti u pitanje solventnost budžeta. U arhivama postoje dokazi o tome da su građani potpisivali saglasnosti za prolazak puta preko njihovih imanja i da se odriču prava na nadoknadu. Radimo na tome da sva ta dokumenta pronađemo”, rekao je predsednik opštine Vlasotince Bratislav Petrović.

On je dodao da je rukovodstvo opštine Vlasotince u ovoj situaciji nije u mogućnosti da putne pravce za koje postoje utuženja održava u narednom periodujer može biti ugrožen javni interes ostalih korisnika budžeta, posebno škola, vrtića, Centra za socijalni rad i Doma zdravlja.

“Ovakvi postupci građana u suprotnosti su sa stavom naših predaka koji su znali da im je infrastruktura neophodna za život i čak su putem samodoprinosa finansirali izgradnju puteva. Naslednicima to. Očigledno nije potrebno, pa su posegnuli za tužbama, kako bi ostvarili neznatnu korist”, rekao je Petrović.

Pojedine opštine, poput Dimitrovgrada, pokrenule su zaštitne mehanizme protiv određenih advokatskih kancelarija u vidu diciplinskih postupaka i krivičnih prijava protiv određenih lica, a sve lokalne samouprave su koristile i koriste direktni kontakt sa građanima kako bi razjasnili situaciju. Kako se čulo na skupu, opštine ne beže od obveze da isplate nadoknadu, ali su protiv toga da višestruko veći iznosi idu advokatskim kancelarijama.

Predstavnici Žitorađe naveli su podatak da je u jednom slučaju za nadoknadu za zemljište isplaćeno 900 dinara, a da je naknada advokata bila 71.000 dinara. Predstavnici Odbora za ljudska prava iz Niša izneli su nekoliko preporuka koje se mogu primeniti u slučajevima masovnih utuženja, od kojih je jedna izmena Zakona o parničnom postupku. Posebno je važan i kolektivni mehanizam protiv masovne povrede prava, na kome tek treba raditi, dodali su.

Učesnici skupa formirali su komisiju koja će uputiti inicijativu republičkoj skupštini, Vladi, predsedniku države, NALEDU i Stalnoj konferenciji gradova i opština za rešenje ovog problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao ni komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, odnosno nisu stavovi redakcije Rešetka portala. Za više informacija pogledajte Pravila korišćenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.