Radovi Leskovčanke Jovane Dimitrijević sa portretima harizmatičnih sugrađana na ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi
Tetraptih autorke Jovane Dimitrijević sa portretima harizmatičnih Leskovčana biće izložen na ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi posvećenoj Cvijeti Zuzorić u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, 17. novembra.
Inače, na konkurs za učešće na 85. jesenjoj izložbi ULUS-a pristiglo je čak 190 prijava.
Jesenja izložba ULUS jedna je od izložbi sa najdužom tradicijom na ovim prostorima.
Prvi put je otvorena 1928, a organizovalo ju je Udruženje prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić, koje je u davnom međuratnom periodu, u Umetničkom paviljonu, upriličilo ovu izložbu 13 puta – do 1940. Od 1945.
ULUS je preuzeo organizaciju Jesenje izložbe, i do danas je priredio 77 izložbi.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Čestitam, koleginice! Znaš i sama da ne moźemo da budemo proroci u svom selu. Slučajno znam i da je isti rad odbio źiri LKC-a na onoj bruci od ovodišnjeg Oktobarskog salona. Sada sam u dilemi: ili je onaj lakdrijaški źiri LKC stručniji od źirija ULUS-a ili LKC ima svoje protežirane omiljene umetnike. Mislim, ne pitam se, samo se malo pravim naivan.
Hvala, kolega! Pa ja sam napisala na blogu da je rad odbijen jer smatram da građani treba da znaju šta im kustosi koji se finansiraju iz budžeta poreskih obveznika dozvoljavaju da vide kao kulturu a šta ne. Ne zato što sad tu treba da vlada demokratija pa da svi mogu da glasaju šta je kultura, nego da bi se sprečila zloupotreba položaja i povećala vidljivost umetnika. Mada neće svaki rad proći svuda, mislim da je Leskovcu potreban i jedan Salon odbijenih da bi se video stvarni presek lokalne likovne scene.
Bravo za komentar!
Jovana, ja sam bio relativno mlad devedesetih godina, koje pamtimo kao vreme najcrnje diktature, kada je tadašnjoj vrhuški u LKC-u (Domu Kulture) „svirao Mocart“, kada su „vrh-vrhova“ bili pokojni Gmitar, pok. Vađo i mnogi drugi slični, manje slični ili sasvim drugačiji od njih. Verujem i da je tada bilo sličnih mutljavina, da su nagrade deljene šakom i kapom, jer su JUL, SPS i njihovi sateliti palili i žarili, i da su, naravno, imali svoje dvorske slikare, omiljene slikare, kao što ih sada ima SNS…Ali, čisto sumnjam da su ovako drsko, skoro pa javno i providno pravili budale od ostalih umetnika. To što se Sanja Conić petlja gde joj nikako nije mesto, to što se ona usudjuje kao partijska direktorka da utiče na žiri je teška zloupotreba položaja. Da budemo iskreni, ni urednica likovnog programa ne bi prepoznala umetnost da je ubode u …. a kamoli Sanja. Situacija, gde Marković iz žirija, dodeljuje nagradu svom kolegi, je prst u oko svim umetnicima i ljubiteljima umetnosti. Sve ukupno je jedna velika bruka, cela ta farsa, laža i paralaža, je velika mrlja za naš grad. Sve je to jedan soc-kulturni kurvanluk. Oni već deset godina ne znaju, ne shvataju da je dobro osvetljenje nešto što se u svakoj galeriji podrazumeva. Kod njih godinama čkilje neke jadne lampice, sijalice nedovoljne snage da osvetle sliku veću od 30 x 30 cm. Da skratim! Ta njihova ustanova, gde oni misle da su umetnici tu zbog njih, a ne obrnuto, neće više videti ni mene, kao nijednu moju sliku. Kao što mladi odlaze, tako i umetnici svih generacija, izlažu na grupnim izložbama ili prave samostalne u Beogradu, Novom Sadu, inostranstvu…
Najbolje osvetljenje i najbolji prostor za Oktobarski salon bio je okrugli paviljon na sajmu koji je pretvoren u crni šoping centar, a mogo je da bude prostor za art fair gde se vrte ogromne pare zato što ruski i arapski milijarderi kupuju precenjene gluposti, onako kako im nalože autoriteti za umetnost i na sličan način kako to mi u malom gledamo ovde na našem salonu. Generalno, tržište umetnina je najkorumpiranije tržište. Što se tiče širenja salona, oni ne mogu da ga prošire ni na medije, mada kao u načelu primaju multimediju, ali ne znam gde bi postavili neku instalaciju, video rad i sl., na balkonu za to nema mesta a dole je uvek neki drugi događaj u toku. Prosto nema mesta. Znači, decenijama nisu stvorili ni osnovne uslove da ovaj salon može da parira izložbama savremene umetnosti a kad pišu projekte i objave uslove konkurisanja, stiče se lažni utisak osavremenjivanja, na šta sam i ja nasela. U praksi, oni izlažu ikone i stare zanate a ne multimediju. Onda, što se tiče odabira radova, ima tu briljantnih, ali koji su okačeni pored totalnog đubreta – to je da se umetnici ne obeshrabre od konkurisanja i da se prostor ipak popuni. Međutim, nema goreg poniženja ni za umetnike ni za publiku od takve postavke. A ako će da kače sve i svašta, ne znam čemu žiri i što ih plaćamo. Ni mi ni publika nismo glupi.
Čitajući donje komentare o osvetljenju, javilo mi se pravi razlog zbog koga su Tvoji radovi odbijeni. Zato što LKC nema kapacitete. Prostorne, materijalne kapacitete, kao što je osvetljenje, pa tako nemaju ni uslova da izlože rad teži od kilo do dva žive vage. A ovi radovi su gabaritni, teški. O pomanjkanju njihovih estetskih kapaciteta, o kapacitetima vezanim za nova stremljenja u umetnosti itd da ne trošimo reči. Podržavam kolegu @Znaju oni ko sam u bojkotu narednih Oktobarskih salona.
Da, nisam baš mogla da zamislim da će da buše zid za tiple. Ali, uveli su slanje radova emailom pa ne znam što smo onda morali i da ih donosimo dok nisu odabrani. Mejl služi da nas poštedi donošenja, pogotovu ako su onoliki a mnogi konkursi imaju i tačno određene dimenzije koje radovi ne smeju da prelaze… pa bilo bi dobro da i ovde bude tako, posebno zbog skučenog prostora.
Čula kokoška urednica za e-mail. U prvi mah sam mislio da traži da joj pošaljemo nešto emajlirano,neku šerpu, tiganj… Kako je činjenica da se u LKC svi mrze i podmeću nogu jedni drugima, umetnik pošalje radove, podatke o radovima i biografiju emajliranjem, pa ih odnese u LKC. Tamo ih dočeka neki ćata koji traži da im sve to isto napišemo u folrmularu. Kad mu kažeš da si sve toposlao njegovoj koleginic poslao imejlom on pojma nema. E pa, malo morgenm batice,da ti popunjvam tvoje izbledele formulare. Ako su oni budale, ne trebamo im dozvoliti da od nas prave budale. Hoće da stvore privid da i oni nešto rade, a u stvari su jedni od največih parazita u gradu. I svake godine zaposle još 4-5 takvih neznalica., samo izviru.
Vidim da je ovde umetnička diskusija.Ne bih da se mešam, ali što se tiče LKC tamo nijedan od njih ne ispunjava uslove za radno mesto. vi ti kafanski muzikanti, samozvani novinarčići, sportisti, poslovno nedefinisani, džabolebonje ….
Ima protežirane kolega.
Uvrzane, povezane, kolege, prijatelje, zetove i prijatelje, zetove profesora sa fakulteta, član žirija radi na tom fakultetu, pa pozvali još jednog da nagrade ko isto još uvek radi na TOM fakultetu. Neki bi rekli, ovaj prvovenčani, mislim prvonagrađeni se dobro uhlebio, a on čovek razmazuje četkicom preko printova ono ulje…
Razvio je opasan zanat. Da sam, kojim slučajem, kao umetnik (ne daj Bože i Sveti Đorđe zaštitniče moj i moje porodice), toliko nisko pao, ja bih otvorio zanatsku radnju u centru grada, da tim printovima fotografija, koje posle malo „namažem“ konkurišem kineskim printovima. A ne da mi Azijatski tudjini prave profit mlateći pare od mojih sugradjana.
Jbt, kakve su to kvazi-umetničke orgije! Kakva je to incestuozna grupa povezanih „umetnika“! Pa tu se može sve i može svako sa svakim. Sve za pare i nezasluženu slavu. A onaj matori profa iz Niš je nekako zalutao u umetnost. Gledajući njegove radove, dolazim do zaključka, da je za njega bilo bolje i poštenije da je studirao Dif ili Domaćinstvo.
čestitke za J. Dimitrijevic.
Ovo njeni radovi inače nisu prošli selekciju na Leskovačkog Oktobarskom salonu, koji se smišljeno uništava svake godine sve više! Dodeljena je nagrada 4 ili 5 put po redu istom autoru za isti rad i istu poruku. Sramota i za Srđana i za njegove kolege iz Bg koji su žurirali sa njim a sramota i za 2. nagradu što dadoše svom kolegi dekici sa FU u Niš (Srđan član žirija isto radi tamo) i odkad je bre oktobarski ovaj naš postao niški i van leskovački!!? Sramota zasve vas pomenute a takođe i za Sanja Conić i sramota za Ivanu Ristić.
Dimitrijevićki čestitke, jer je ovaj prolaz na ovakvoj eminentnoj izložbi u Beogradu dokaz da radovi vrede, izlažu se, prodaju i slično a da ovde treba da se putnu svi, opet gore pomenuti.
Pozdrav
Hvala puno!
I moram da kažem da mi se jako dopao trećenagrađeni rad. Ima predivnu teksturu i poetičan je.