Performansom u centru Beograda “1.800 stolica za 1.800 pacijenata“, obeležen je Nacionalni dan donora i još jednom ukazano na važnost doniranja organa. Na najvažniji poziv u životu, već skoro deceniju i po čeka i Stefan Đorđević iz Bošnjaca.
Kada je pokrenuta kampanja “Najvažniji poziv u životu“, 2016. godine, broj do tada registrovanih donora je utrostručen. I taman kad se, uključivanjem sportista i drugih javnih ličnosti, zahuktala, nastupila je kovid kriza.
Nacionalni program transplantacije je skoro potpuno zaustavljen, pa su u 2022. obavljene samo dve operacije. Godinu dana kasnije bilo ih je 38, a kampanja je nastavljena.
Uprkos svemu, danas u Srbiji na neki organ čeka 1.800 ljudi, među kojima je 15-oro dece.
Od februara prošle godine, kada smo razgovarali sa tada 34-orogodišnjim Stefanom Đorđevićem iz Bošnjaca, koji čeka na novo srce, u njegovom životu gotovo da se ništa nije promenilo.
“ Nažalost, još uvek čekam. I dalje nisam na nacionalnoj listi, jer je, prema trenutnom stanju, operaciju moguće obaviti samo u inostranstvu. Zbog alergije na heparin, leka koji je tokom transplantacije neophodan, u našim zdravstvenim ustanovama se ne usuđuju za intervenciju, čak i kad bih imao donora. Živim sa pumpom i na redovnoj terapiji. I tako 15 godina“.
Pre nekoliko meseci Stefan je ponovo obavio skoro sve pripremne preglede i rezultati su dobri, što je ohrabrujuće:
“ Za desetak dana me čeka još jedna provera. Hematološki pregled treba da pokaže da li je alergija na heparin bila trenutna, ili je i dalje imam. Ukoliko bi se pokazalo da nisam alergičan, bio bih vraćen na nacionalnu listu i šanse za novo srce, iako ne prevelike, bile bi realnije. U suprotnom, sve ostaje po starom, bar dok se lekari u Srbiji ne obuče za upotrebu leka- zamene za heparin, koji se može nabaviti u Austriji. Već sam ga imao, ali je “propao“ jer mi niko nije mogao prepisati upotrebu. Po drugom scenariju, to bi bila operacija u inostranstvu, ali Srbija i dalje ni sa Hrvatskom, ni sa Turskom nema potpisan neophodan zdravstveni protokol.
Ovaj mladi čovek zvuči vedro i raspoloženo, uprkos bolesti. Tu snagu nalazi u porodici, supruzi Nataliji i sinovima Danilu i Iliji.
Nažalost, ni na planu zaposlenja, a Stefan je diplomirani informatičar, ništa se nije promenilo. I dalje strepi od svakog nestanka struje, bez koje pumpa za srce ne može da radi.
Živi Stefan svoju komplikovanu svakodnevicu i nada se da će predstojeći pregled nešto promeniti, ali i da će se, za njega i ostale ljude koji u Srbiji čeka na transplantaciju nekog organa, stvari pokrenuti na bolje.
Od početka 2025. godine do danas, uz saglasnost 9 donora, u Srbiji je obavljeno 40 transplantacija organa što je više nego u istom periodu prošle godine. Deset porodica odbilo je da donira organe preminulih.
Zahvaljujući kampanji “Najvažniji poziv u životu“, i saglasnosti devet porodica, obavljene su 44 transplantacije u 2024. , a Srpska pravoslavna crkva istupila je javno i saopštila da se crkva „saglašava sa transplantacijom organa ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, a donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost“.
S. Stojiljković
