Opozicija nije mrtva, tvrdi bivši lider demokrata, danas predsednik Saveta za strateške politike, Dragan Šutanovac. U intervjuu koji je dao za Rešetku on trvdi da je problem u srpskoj opoziciji nastao zbog raznih lidera i liderčića koji se više bave svojim statusom u okviru opozicije nego statusom opozicije u Srbiji.
Kao bivši ministar odbrane primećuje da za to ne postoji dovoljno interesovanje, kao i da je primetan “odliv” u Vojsci Srbije, te da to ukazuje na problem i na to da se vojskom neko ne bavi kako treba.
Takođe, ponudio je i rešenje komplikovanog statusa zgrade bivše Komande grada u centru Leskovca.
Da li je vraćanje obaveznog vojnog roka rešenje za probleme Vojske Srbije ili je profesionalna vojska najbolje rešenje za Srbiju, i zašto?
Većina modernih zemalja sa izuzetno jakim vojnim potencijalom insistiraju na profesionalnoj vojsci. Pored SAD, Francuske, VB, Italije… nedavno je i predsednik RF gospodin Putin najavio da se i u Rusiji radi na profesionalizaciji oružanih snaga. Savremena ratovanja pokazuju da odavno nije važan broj vojnika koliko je važno naoružanje i obučenost vojnika da rukuju tim naoružanjem. Sa druge strane, odluka o profesionalizaciji VS nije donešena na osnovu dnevnopolitičkih razloga već nakon dugotrajnih analiza pre svega vojnog vrha. Ako govorimo o vraćanju vojnog roka kao rešenju za izvesne probleme koje ima sistem odbrane onda moramo da analiziramo probleme pre nego se usvoji rešenje a problemi nisu u profesionalizaciji već u lošem rukovodjenju ministarstvom. Ukoliko su glavni problemi sadržani u rečima predsednika Vučića a to je da se zadrži kvalitetan vojni kadar i da se privuku novi mladi ljudi onda je jasno da nije problem organizacija već rukovodjenje. Dakle, “državni vrh” mora pre svega da analizira zašto i pored visokog ugleda VS sve više aktivnih pripadnika napušta vojsku a sve manje se prijavljuje za aktivno ili dobrovoljno služenje i tu je suština problema.
Istraživanje agencije House of win je pokazalo da 72,5 odsto ispitanika između 17 i 30 godina zapravo podržava uvođenje vojnog roka, a 40 bi išlo dobrovoljno u rat. Šta dovodi do takvih rezultata i sklonosti omladinaca u Srbiji?
Istraživanje ima dosta kontradiktornosti, po istraživanju čak 20% onih koji su se izjasnili za vraćanje obaveze služenja VS kažu da ne bi služili u uniformi. Svedoci smo da vlast često plasira lažne ankete nakon kojih ubedjuje gradjane da su sami tražili neko rešenje. Kako god, niko od ispitanika nije naveo da je cilj vraćanja obaveze služenja VS jačanje operativnih sposobnosti vojske već većina insistira da vaspitavanju i disciplinovanju mladića. Sve to ukazuje da mi nemamo krizu u vojsci koja iziskuje vraćanje obaveze služenja vojnog roka već u porodici koja ne uspeva da vaspitava svoje sinove te se nada da će to bolje učiniti neki podoficir ili oficir. Kao prvo vojska nije vaspitno popravna ustanova i kao drugo niko ne može da bolje vaspitava svoju decu od roditelja. Što se tiče dobrovoljnog odlaska u rat, svedoci smo svih ratova za nama i odziva na pozive za učešće u njima, na kraju se svede uvek na isto mladići sa sela i iz ruralnih krajeva završe na ratištu dok ostali rat gledaju na televiziji.
Država Srbija ponudila je na prodaju prošle godine stotinak različitih vojnih kompleksa i nekretnina u više gradova koji nisu neophodni za funkcionisanje Vojske Srbije, među kojima je i Leskovac, Niš i Surdulica. Međutim, zainteresovanih kupac, barem što se kompleksa na jugu Srbije tiče, skoro i da nema. Šta je pravi razlog nezainteresovanosti?
Kriza koju je pandemija korona virusa izazvala je više dimenziona i pored uticaja na zdravlje ona izuzetno utiče i na privredu. Mi još uvek nismo svesni kakva nas je nepogoda pogodila i koliko vremena će trebati za oporavak. Jedan od razloga smanjene privredne aktivnosti i manje želje da se investira je svakako još uvek velka nepredvidivost. Sa druge strane, pre desetak godina MO je pravilo dogovore sa lokalnim samoupravama koje i same moraju da pokažu kreativnost pri animiranju eventualnih investitora a to nije posao ministarstva odbrane.
Sa druge strane, grad Leskovac je zainteresovan za za kupovinu zgrade u centru – bivše Komande grada. Bivša komanda grada trebalo bi da bude novo sedište lokalne samouprave. Gradonačelnik je najavio mogućnost skore zamene pojedinih vojnih objekata gde spada i Komanda garnizona u centralnom gradskom paku u Leskovcu, za stanove. Da li je realizacija toga moguća baš u skorije vreme, s obzirom da taj problem nijedna vlast nije uspela da reši ddaveset godina unazad, a ovaj velelepni objekat u strogom centru grada i dalje zvrji prazan?
Problem nastaje kada predstavnici lokalne samouprave ne žele da u realnom iznosu nadoknade vrednost nekretnine prema ministarstvu. Lako je reći šta bi lokalna samouprava ali kad se dođe do realizacije i kad poreska uprava proceni vrednost nekretnina, tad nastaje problem koji je često nerešiv. Nadam se da će u Leskovcu lokalna samouprava obezbediti sredstva i kupiti nekretnine za koje je zainteresovana. Sa druge strane, moram da naglasim da te nekretnine ne prodaje ministarstvo odbrane već direkcija za imovinu RS, tako da je problem daleko od ministarstva.
U najavi na društvenim mrežama da će novinar Rešetke raditi intervju sa vama, javilo se na desetine naših pratilaca koji su zamolili da vas pitamo da prokomentarišete trenutnu političku situaciju u Srbiji, pre svega iz ugla opozicionara, a sa činjenicom da je, kako tvrde, opozicija u našoj zemlji mrtva, te kako to komentarišete?
Opozicija u Srbiji nije “mrtva”, problem nastaje zbog raznih lidera i liderčića koji se više bave svojim statusom u okviru opozicije nego statusom opozicije u Srbiji. Često putujem po Srbiji i nema javnog prostora (restorana, kafića…) u kome mi ne priđe neko od opoziciono nastrojenih građana sa uvek istim pitanjem “šta rade ovi naši gore, hoće li se nešto pokrenuti”. Kada se pojave lideri koji razumeju da pre svega moraju da imaju političku ponudu za bolji zivot gradjana, koji imaju energiju, snagu, volju, viziju… da se bave problemima koji muče sve gradjane a ne samo njih tada će biti šanse da se nešto u Srbiji promeni. Ja sam imao dovoljno hrabrosti da “svoju frulu za pojas zadenem” i verujte da ništa ne boli, vreme je i za druge koji su svoje “odsvirali” da otvore put za nove ljude i da im daju maksimalnu podršku u suprotnom nema šanse da se išta promeni.
Srbima je očeigledno u mentalittetu da im je potreban vođa. Da li vidite u redovima opozicije nekoga ko bi u tom smislu mogao da parira Aleklsandru Vučiću ili će za “kreiranje” jedne takve ličnosti biti potrebno vreme?
Ja vidim više izuzetnih ljudi koji mogu da se stave na čelo kolone ali očigledno je da se njima ne dozvoljava da budu vidljivi u javnosti. Sa druge strane, svako ko prati politiku zna kakvu torturu mora da prođe ukoliko želi da se takmiči u političkoj arena, a mnogima nije do preuzimanja tolikog tereta.
Drži se ti penzije.
Bio si lider i otišao u istoriju. Dobar potez. Nema potrebe da soliš.