U prvih šest meseci ove godine u tužilaštvima u Srbiji otvoren je 71 slučaj napada na novinare, dok je samo jedan pravosnažno okončan, podaci su koje je predstavio Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Matić ocenjuje da takvi podaci ukazuju na gotovo potpunu nekažnjivost napada na novinare, dok se istovremeno profesionalne redakcije suočavaju sa sve većim brojem pretnji, fizičkih napada, targetiranja, finansijskih pritisaka i pokušaja da budu potisnute iz javnog prostora.
„U prvih šest meseci imamo 71 otvoren slučaj u tužilaštvima u Srbiji i od toga samo jedan završen pravosudno. Svi ostali su otvoreni, što je tendencija u poslednje dve godine da imamo zaista nekažnjivost gotovo potpunu kada je reč o napadima na novinare“, rekao je Matić za portal Mašina.
Pritisak i kroz krivične postupke
Prema njegovim rečima, pored fizičkih napada i pretnji, tokom juna se pojavio i novi oblik institucionalnog pritiska kroz postupke Višeg javnog tužilaštva koji se odnose na navodne napade na ustavni poredak.
Matić tvrdi da su takvi postupci dodatno zastrašili novinare koji su izveštavali o pojedinim događajima.
„Imamo u junu jednu potpuno novu situaciju u kojoj se pojavljuju optužnice Višeg javnog tužilaštva za rušenje ustavnog poretka i napade na ustavni poredak i tako dalje, koje su veoma teške sa veoma ozbiljnim kaznama i koje zastrašuju, između ostalog, novinarke i novinare, sve one koji su imali bilo kakvu vezu sa ili pominjali termin ’zvučni top’“, rekao je Matić.
On ocenjuje da je Više javno tužilaštvo u tom slučaju „pokrenulo hajku bez ikakvih dokaza i ikakvih razloga“.
Kao jednu od posledica ovakvog ambijenta Matić navodi i odlazak novinara iz zemlje. Prema njegovim rečima, Aleksandar Radić je šesti novinar koji je u prethodne dve godine napustio Srbiju.
„Raste broj ne samo napada, već i užasavajućih pretnji i pokušaja da se praktično novinari nateraju ili u unutrašnji egzil ili u spoljašnji egzil“, rekao je Matić.
Novinari napadnuti i na javnim događajima
Matić upozorava da se napadi na novinare nastavljaju i tokom javnih događaja, gde bi oni trebalo nesmetano da obavljaju svoj posao.
Kao primer navodi napad na novinarku N1 Gordanu Bjeletić tokom Prajd karavana u Pirotu, kada je, prema njegovim rečima, bilo ometano i izveštavanje drugih novinara.
„Ponovo imamo napade na novinare na javnim događajima. Ovaj put je jedna potpuno paradoksalna situacija u Pirotu gde nije dozvoljen Prajd i dolazak učesnika tog protesta, jer su centar grada okupirali nasilnici i desničari koje je okružila policija“, rekao je Matić.
On navodi da je Bjeletić tokom izveštavanja gađana jajima, ocenjujući kao paradoksalno to što je policija, kako tvrdi, štitila nasilnike od novinarke koja je obavljala svoj posao.
Matić smatra da se u Srbiji ne može govoriti samo o polarizaciji medija, već o diskriminaciji profesionalnog novinarstva.
„Ja ne bih rekao polarizacija jer nema tu polarizacije. Mislim, vi imate novinarstvo i imate propagandu“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, profesionalni novinari koji izveštavaju u javnom interesu i poštuju novinarski kodeks „su diskriminisani upravo zbog toga što država urušava javni interes i sve je pretvorila u privatni interes“.
„Zatamnjivanje Srbije“ i kontrola informacija
Odnos institucija prema novinarima koji izveštavaju sa požara i drugih kriznih događaja Matić vidi kao deo šireg problema kontrole informacija.
„Oni gledaju kontrolu štete. Oni gledaju kako da sebe zaštite u vezi sa tim požarom koji se dogodio“, ocenio je Matić.
On smatra da institucije pokušavaju da ograniče ono što javnost može da vidi i sazna, posebno u situacijama u kojima bi mogla biti otvorena pitanja odgovornosti državnih organa.
Nezavisni mediji pod finansijskim pritiskom
Pritisak na profesionalne medije, prema Matiću, ne ogleda se samo u pretnjama i fizičkim napadima.
Jedan od ključnih načina slabljenja nezavisnih redakcija, kako ocenjuje, jeste njihovo finansijsko iscrpljivanje.
„Mediji se potpuno izoluju od bilo kakvog finansijskog priliva. Dakle, bilo da su to oglašivači u pitanju ili su u pitanju projektno sufinansiranje i tako dalje. Profesionalni mediji su potpuno odsečeni od izvora finansiranja“, rekao je Matić.
On upozorava i na najave zakona o „stranim agentima“, za koji smatra da bi mogao dodatno da ugrozi medije i organizacije civilnog društva koje primaju međunarodnu podršku.
„Targetiranje se seli na lokal“
Poseban problem, prema Matiću, jeste činjenica da se targetiranje sa nacionalnog sve više prenosi na lokalni nivo.
„Targetiranje koje mi doživljavamo stalno, na primer Informera ovde, se seli sada na lokal i mi imamo male Informere sada u Valjevu, Šapcu, Čačku“, rekao je.
Kako navodi, na meti se nalaze lokalni aktivisti, intelektualci, opozicioni političari i ljudi koji dokumentuju događaje u svojim sredinama.
„Veoma često je situacija takva da opet neko ko živi na lokalu nije baš spreman na to da se izloži, da svoje komšije targetira i tako dalje“, ocenjuje Matić.
Prema njegovim rečima, zbog toga se lokalne sredine dodatno izoluju, dok su redakcije koje rade u njima sve iscrpljenije.
„Sigurno je da će u ovoj godini mnogi popustiti. Mislim da su mediji već iscrpljeni, velika većina medija na lokalu iscrpljeni.“
„Jedino smo preostali mi sami sebi“
U takvim okolnostima, Matić smatra da je solidarnost među novinarima jedna od poslednjih linija odbrane nezavisnog novinarstva.
„Jedino smo preostali mi sami sebi, i naša međusobna solidarnost i na terenu, da se međusobno štitimo u tim situacijama“, rekao je.
Dodaje da solidarnost ne bi trebalo da bude samo profesionalna, već i finansijska, kroz podršku građana nezavisnim medijima.
„Mi ovde ne radimo to zbog nas, između ostalog. Radimo, naravno, i zbog nas. Ali radimo zbog javnosti, radimo zbog javnog interesa i radimo zbog toga što želimo najbolje ovoj zemlji“, rekao je Matić.
On zaključuje da je opstanak nezavisnih medija istovremeno i pitanje prava građana da budu informisani.
„Ako žele građani takvu zemlju, jako je važno da pomognu da opstanu mediji. Ima ih jako malo i sve ih je, naravno, manje i zbog toga je ovo upozorenje veoma, kako bih rekao, dramatično i već su upaljene crvene lampice“, poručio je Matić.
