Trg u centru Leskovca još uvek nije završen i ne zna se tačno kada će biti. Raspisani su novi milionski tenderi za dalje radove koji nas čekaju u sledećoj godini, a pojedine grupe građana dodelile su mu ginisov status koji ozbiljno preti da obori rekord epskog Skadra na Bojani.
Radnici “Komunalca” uspeli su maestralno da oštete novopostavljenu fontanu koja nikada nije ni proradila kako treba, ali je od toga očigledno bitnije da u njenoj neposrednoj blizini postavljena minijaturna bronzana maketa starog Leskovca na koju je bačeno dodatnih 7.000 evra.
Barem je taj film o starom Leskovcu bio dobar…
Godina za nama je bila i godina lažnih diploma, neki su zbog nje dobili i otkaze. Gradonačelnik Goran Cvetanović je najavio da će proveriti diplome svih gradskih činovnika, ali epilog te provere je i dalje nepoznat.
Nažalost, bili smo svedoci i stravičnih ubistava, ostataka kostura koji su izvlačeni iz bureta nekoliko godina nakon izvršenog zločina, ali i mučnih prebijanja mačetama po kafanama koje je policija nemo posmatrala sa strane.
Pretilo se ubistvom i novinarima, hapsili su se poznati zelenaši, a drugi oslobađali sumnje da su izvršili krivično delo iznude.
Pare građana davale su se osuđenom nasilniku u porodici za otvaranje kancelarije koja bi trebalo da se brine o žrtvama nasilja, a organizacije koje su ukazivale na tu (ne)normalnost bile javno linčovane.
Zdravstveni radnici su nam se, umesto da budu na radnom mestu, pijani veselili po kafanama, a građani na nezavršenom trgu uz Jelenu Karleušu.
Rangelov je pobedio sa duplo više glasova Cvetanovića na izborima u Dubočici, ali se čini da se prvi čovek Leskovca zbog toga nije mnogo potreso. Više ga je iznervirala građanka koja je loaklnoj samoupravi podnela čak 14 žalbi zbog zagađenog vazduha. Cvetanović joj je predložio da se iz centra preseli kod njega u komšiluk gde se, kako je kazao, “lakše diše”.
Nakon toga je otišao u Katar gde se slikao sa Miškovićem, a tog istog dana kada je cela Srbija dobro zapamtila ko je zapravo Nebojša Cakić – narodni poslanik koji je za samo dva skupštinska zasedanja oborio rekorde svih dosadašnjih leskovačkih poslanika po broju govora u narodnom parlamentu.
Leskovac je izgubio status petog grada po veličini u Srbiji jer se iz njega u poslednjih 11 godina iselilo preko 20.000 ljudi, rezultati su popisa.
Radnici su se tokom cele godine bezuspešno borili za svoja prava, i to najčešće kod inostranih poslodavaca, te ostaje nada da će barem imati bolje uslove za lečnje “aptiv sindroma”, kako su ga nazvali pojedini političari, nakon što se završi rekonstrukcija gradske bolnice koja je počela sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Još kada nakon završetka rekonstrukcije ne bi i dalje morali da decu lečimo SMS porukama…
Barem se sa zidanjem stadiona ne kasni iako na njemu najverovatnije neće imati ko da šutne loptu.
Ipak, bez brige, dragi moji Leskovčani jer, kako reče gradonačelnik, “život se ne meri brojem udisaja, već brojem trenutaka koji nam oduzimaju dah. A bilo ih je mnogo.
Srećna vam nova 2023. godina!
