Sve svoje proizvode rade ručno, od čistog kozjeg mleka i mesa, a pored standardih, u njihovom asortimanu ima i specijaliteta netipičnih za ove prostore, poput sira u maslinovom ulju i pijanog sira. Mreža kupaca se svakodnevno širi, pa će im uskoro biti potrebna mini sirana, ali su do sada u opštini Bojnik nisu nailazili na razumevanje i podršku.
Maja i Boban su posao u Stubli započeli pre tri godine i u njega uložili sve što su imali:
“ Bila je to prekretnica u našim životima. Suprug ima sedam stentova i dva baj pasa, pa je, iako do tada zaposlen, odlučio da da otkaz i posveti nečiem drugom, tada se činilo, manje stresnom. Isto sam uradila i ja, pa smo se, pre tri godine, obreli na dedovini u Stubli. Do tada smo živeli u porodičnoj kući u Gornjem Stopanju i ni sanjali nismo da ćemo se baviti uzgojem koza i preradom mleka. Sa kapitalom koji smo imali, obnovili smo objekte u Stubli i izgradili nove, napravili torove i sve ostalo što je za takav posao neophodno. Od prijatelja smo dobili nekoliko jaradi, a zatim smo kupili još pedeset umatičenih grla. Sledeće godine smo nastavili sa povećanjem broja koza, tako da danas naše stado broji oko 100 grla. O njima brine suprug, dok sam ja zadužena za „postprodukciju“, priča za Rešetku Maja Ristić.
Na gazdinstvu se proizvode kozje mleko, surutka, meki i tvrdi sirevi, kačkavalji, kobasice i svi su izrađeni ručno:
“ Nabavili smo kalupe i presu i to je, nakon velikog ulaganja u grla i infrastrukturu, jedino što smo mogli da obezbedimo, tako da se svi proizvodi prave ručno. U ponudi imamo mladi i prevreo sir, krem sir, začinske sireve sa belim lukom, mirođijom, peršunom, ljutom tucanom paprikom i kurkumom. Prema ideji i želji kupaca, radim i mikseve. Posebno sam ponosna na sir u maslinovom ulju i tvrdi sir u crvenom vinu, ili pijani sir. Ideja ima mnogo, volim i da ispoštujem svoje kupce, ali i da eksperimentišem sa ukusima neuobičajenim za naše podneblje, kao što su slatko-kiseli sirevi sa suvim voćem ili drugim dodacima. Osim mlečnih, proizvodimo i sušenu kobasicu od jarećeg mesa, što je, takođe, specijalitet. Učila sam u hodu, primenjivala iskustvo kolega sa severa Srbije, mnogo čitala, isprobavala. Ono što posebno volim da istaknem jeste činjenica da se radi o proizvodima od čistog kozjeg mleka i da je svaki urađen mojom rukom“.
To je, slaže se Maja, osnovna odlika svega što izađe iz Gazdinstva Ristić, a isprobana receptura i kvalitet ne bi bili narušeni i sa masovnijom proizvodnjom, za koju, za sada nema uslova:
“ Nažalost, nismo u mogućnosti da kupimo mini siranu koja bi nam omogućila bolju produktivnost. To je investicija od desetak hiljada evra. Pomislila sam da možda mogu dobiti pomoć opštine Bojnik, jer lokalne samouprave stalno pozivaju na povratak selu. Nisam naišla na razumevanje, a jedini odgovor koji sam dobila jeste da je naš slučaj usamljen, te da do sada takva vrsta podrške nije planirana budžetom. Država daje subvencije za umatičena grla, ali verujte to što dobijemo, ode na ishranu koza, posebno u zimskom periodu. Svesna sam i toga da je potrebno vreme za povraćaj uloženog novca, ali za sada mi zarađujemo samo da pokrijemo troškove. Ipak, uporni smo ljudi i volimo to što radimo“.
Maja i Boban na svojoj farmi koza i u preradi nemaju stalne radnike, već samo povremeno mogu da angažuju ponekog.
Nadaju se proširenju posla, što bi im omogućilo da proizvodnju sireva profesionalizuju, ali i da na svom gazdinstvu uposle još ljudi.
Oni će, zaključuje Maja, nastaviti da žive svoj san u prirodi i sa životinjama koje obožavaju.
S. Stojiljković
