Čak dve trećine učenica i polovina učenika srednjih stručnih škola u Srbiji doživeli su neki oblik seksualnog uznemiravanja u školi, tokom stručne prakse ili učenja kroz rad, pokazalo je istraživanje koje su sproveli Autonomni ženski centar i partnerske organizacije.
Rezultati istraživanja ukazuju da seksualno uznemiravanje nije izolovana pojava, već problem sa kojim se suočava veliki broj mladih. Među počiniocima se nalaze i vršnjaci, ali i odrasle osobe sa kojima učenici dolaze u kontakt tokom školovanja i praktične nastave.
Iako su pojedini oblici seksualnog uznemiravanja ređi, istraživači navode da ne postoji nijedan ponuđeni oblik verbalnog, neverbalnog, fizičkog ili digitalnog uznemiravanja koji nije prijavila makar jedna mlada osoba.
Većina ćuti, poverenje imaju u vršnjake
Uprkos velikom broju iskustava seksualnog uznemiravanja, mali broj mladih odlučuje se da pomoć potraži u školi.
Prema rezultatima istraživanja, samo 5,2 odsto učenika i učenica sa ovim iskustvom obratilo se nastavnicima, dok je svega 4,7 odsto pomoć potražilo od stručnih službi škole.
Najveći broj ispitanika, više od 70 odsto, navodi da najviše poverenja za razgovor o ovim iskustvima ima u svoje drugarice i drugove.
Posebno zabrinjava podatak da gotovo petina mladih nikome nije prijavila niti ispričala da je bila izložena seksualnom uznemiravanju.
Nastavnici često ne znaju kako da reaguju
Istraživanje je pokazalo i da značajan broj zaposlenih u školama nije siguran kako bi postupao u slučajevima seksualnog uznemiravanja.
Polovina nastavnog osoblja smatra da ima samo delimično ili uopšte nema dovoljno znanja da pruži pomoć učenicima u konkretnim situacijama, naročito kada su počinioci odrasle osobe.
Istovremeno, mali procenat nastavnika i školskog osoblja navodi da ima neposredna ili posredna saznanja da su njihovi učenici bili žrtve seksualnog uznemiravanja, što ukazuje na veliki jaz između iskustava mladih i informisanosti zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Zabrinjavajući stavovi mladih i nastavnika
Rezultati istraživanja pokazali su da među mladima postoje stavovi koji relativizuju odgovornost počinilaca i deo krivice prebacuju na žrtve.
Svaki drugi srednjoškolac i svaka treća srednjoškolka smatraju da učenica ili učenik svojim oblačenjem ili ponašanjem mogu seksualno da „izazovu“ nastavnika, instruktora ili poslodavca.
Takođe, svaka druga mlada osoba smatra da je devojka odgovorna ukoliko dobrovoljno pošalje intimnu fotografiju ili snimak, a taj sadržaj kasnije bude zloupotrebljen i javno objavljen.
Istraživači ocenjuju da takvi stavovi ukazuju na duboko ukorenjene stereotipe, nerazumevanje odnosa moći i odgovornosti, kao i prisustvo mizoginih obrazaca razmišljanja među mladima.
Slični stavovi zabeleženi su i među nastavnicima.
Trećina nastavnog osoblja smatra da učenici svojim oblačenjem mogu seksualno da izazovu odrasle osobe, dok četvrtina veruje da muškarci ponekad imaju seksualne nagone koje ne mogu da kontrolišu.
Mladi traže više edukacije i jasnu zaštitu
Učenici i učenice izrazili su želju da se o seksualnom uznemiravanju više govori u školama kroz predavanja, radionice i otvorene razgovore.
Od škola i odraslih očekuju jasnu poruku da za nasilje postoji nulta tolerancija, kao i da se prijave ozbiljno shvataju, da počinioci budu sankcionisani i da sistem zaštite bude efikasan i dostupan.
Istovremeno, dve trećine nastavnika smatra da imaju odgovornost da se uključe u rešavanje ovog problema i najavljuju pokretanje različitih aktivnosti u svojim školama.
Poseban rizik za učenike stručnih škola
Autori istraživanja naglašavaju da rezultate treba posmatrati u kontekstu činjenice da oko 166.000 učenika pohađa srednje stručne škole, gde značajan deo obrazovanja provode van školskih ustanova.
Posebno se ističe sistem dualnog obrazovanja, u kojem učenici deo školovanja obavljaju kod poslodavaca, u realnim radnim uslovima.
U pojedinim programima mladi čak 60 odsto vremena provode van škole, što povećava mogućnost kontakta sa odraslim osobama koje nisu deo obrazovnog sistema i koje često nisu dovoljno upoznate sa obavezama zaštite maloletnika.
Zbog svega navedenog, istraživači zaključuju da je neophodno dodatno informisanje učenika, nastavnika i poslodavaca o rizicima seksualnog uznemiravanja, kao i uspostavljanje efikasnijih mehanizama prevencije i zaštite.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Bezbedna – Srednje stručno obrazovanje bez seksualnog uznemiravanja“, koji podržava Evropska unija, a realizuju ga Autonomni ženski centar, Ženski centar Užice, Alternativni centar za devojke iz Kruševca, ROZA iz Zrenjanina i Udruženje Kokoro iz Bora.
