Ovako tradicionalno leskovačko svadbeno veselje opisuje belgijski bračni par, Aua i Majkl Picard, još uvek sumirajući utiske o običajima, hrani i atmosferi tokom sedmodnevnog boravka u našem gradu
Teško da bi ih put ikada naneo u Leskovac da nisu došli na svadbeno veselje svog prijatelja Džonatana Widarta, koji se, pre dva dana oženio Leskovčankom, Danijelom Paunović.
Privlače mi pogled dok lagano šetaju ulicom Svetozara Markovića. Brzo zaključujem da se ne radi o turistima, koji, i kad svrate u Leskovac, retko zalaze u ovaj deo grada.
Na moja radoznala pitanja odgovaraju rado i veselo, ali na enegleskom sa jakim francuskim naglaskom. Uz malo muke, ipak mo se razumeli.
“ Ovde smo kao gosti na svadbi naših prijatelja Džonatana i Danijele. Prvi put smo u Srbiji, pa nam je sve novo i zanimljivo. Juče smo bili na venčanju u crkvi. Fantastično. Divni običaji i vrlo lepa i svečana atmosfera. A u restoranu, potpuni šok. Hrana božanstvena: pljeskavica, pileki (??!!), ćevapi. Šljivovicaaaa. Sve ukusno i tako drugačije. Naši domaćini i svi ostali, izuzetno ljubazni. Osećali smo se jako prijatno“, kaže Majkl.
Na pitanje o muzici, oboje istovremeno stavljaju šake na uši i uglas kažu: To loud (preglasno).
Kako smo se sreli tokom najtoplijeg dela dana, izvinjavam se i pitam kako se bore sa visokim temperaturama, Majkl upire prstom u svoju tamnoputu suprugu i, kroz smeh, konstatuje da njemu baš i ne prijaju vrućine, ali zato ona uživa da šeta upravo po ovakvom vremenu.
Pozdravljamo se uz obećanje da će, ako im se pruži prilika, ponovo doći u Leskovac, odakle će, kažu, poneti prelepe uspomene.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
