Iako je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da liste čekanja obezbeđuju ravnopravan i pravovremen pristup zdravstvenoj zaštiti, praksa u Srbiji pokazuje duboke sistemske propuste koji direktno ugrožavaju prava pacijenata. Pretrpane liste, višegodišnja čekanja, operacije preko reda i nepoštovanje procedure, zaključci su DRI
Prema zvaničnim podacima, u oktobru 2024. godine više od 60.000 građana nalazilo se na listama čekanja, a polovina tog broja odnosila se na ugradnju endoproteze kuka i kolena. Iako je maksimalno dozvoljeno vreme čekanja 12 meseci, prosečno čekanje višestruko je duže – 871 dan za protezu kolena i 405 dana za protezu kuka, čime je ozbiljno povređeno pravo osiguranika na blagovremeno lečenje.
Posebno alarmantna situacija zabeležena je u Institutu za ortopediju Banjica, gde je 4.967 pacijenata na dan 23. juna 2025. godine čekalo duže od godinu dana, što čini 51,4 odsto svih pacijenata na listama ove ustanove. Najduže vreme čekanja na ugradnju endoproteze kolena iznosi oko 8,8 godina, dok se na protezu kuka čeka i do 7,3 godine, a pojedini pacijenti su na listama još od 2016. godine, stoji u Izveštaju Državne revizorske institucije.
Jedine zdravstvene ustanove, koje su u planovima rada iskazale usluge operacija veštačkog kuka i kolena, a nemaju liste čekanja su opšte bolnice u Pirotu, Gornjem Milanovcu, Prokuplju i Kikindi, kao i Zdravstveni centar Vranje.
Revizija je pokazala da zdravstvene ustanove nisu uspostavile efikasne interne kontrole nad formiranjem i upravljanjem listama čekanja. Zbog nepoštovanja propisanih procedura obaveštavanja pacijenata, liste se vode netransparentno, što povećava rizik od lečenja mimo redosleda, kao i brisanja pacijenata bez valjanog, dokumentovanog osnova.
Usled nemogućnosti da se usluge pruže u zakonskim rokovima, ustanove često zaobilaze redosled sa lista čekanja, čime se narušavaju principi pravичnosti, jednakog tretmana i poverenja u zdravstveni sistem. Tokom 2025. godine zdravstvenim inspekcijama i nadzornicima osiguranja nije bio omogućen nadzor, što je dodatno doprinelo produžavanju lista čekanja i odsustvu odgovornosti.
Zakon predviđa da zdravstvena ustanova koja ne poštuje liste čekanja može biti novčano kažnjena od 300.000 do 1.000.000 dinara, dok je nadzor u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Ipak, izostanak kontrole ukazuje na ozbiljan institucionalni problem.
Zbog uočenih nepravilnosti, preporučeno je da RFZO izmeni ili donese novi Pravilnik o listama čekanja, sa jasnim i primenljivim sankcijama, kao i da Ministarstvo zdravlja donese stručno-metodološku instrukciju kako bi se obezbedila dosledna primena zakona i zaštita prava pacijenata, zaključuje Državna revizorska institucija.
S. Stojiljković
