Od kada je uveden Registar pedofila 2015. godine do danas na tom spisku je 519 osoba. Sud ih je prepoznao i osudio za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima. Utisak je, ipak, da ih je znatno više.
Mnogi smatraju da Registar treba da bude za sve javan, te da osim osnovnih i srednjih škola koje mogu da mu pristupe, pristup Registru treba da imaju i roditelji.
Igor Jurić, osnivač Centra za zostavljanu i nestalu decu, koji se zalaže da registar bude javan kaže za Politiku da se, kada je njegova ćerka nestala, suočio sa činjenicom da u Srbiji ima mnogo više pedofila nego što je poznato.
“Kada je Tijana nestala, policija nas je obavestila da se među osumnjičenima nalaze i trojica registrovanih pedofila iz Bajmoka. I, danas toliko godina kasnije, mi ne znamo ko su ti ljudi, a verovatno su u kontaktu sa decom iz tog mesta. Veliki broj roditelja se javio i ranije fondaciji, a sada i centru tražeći pomoć jer su im deca bila žrtve. Većina njih želi da sarađuje, dok na red ne dođe prijavljivanje policiji. Pokušavamo da ih ohrabrimo da to urade, ali to ide jako teško. Ja znam za stotinak takvih slučajeva”, navodi Jurić.
Registar se vodi na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim osobama (u javnosti poznat kao Marijin zakon).
Sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, informacije od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, dokaze o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, dokumenta o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil.
“Učiniocu krivičnog dela sud ne može da ublaži kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim osobama” navode iz uprave.
Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv osobe o kojoj se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
POVEZANO:
Pedofil iz Leskovca tražio od dvanestogodišnje devojčice da se skine i slika u brusu
U Vlasotincu otvorena kancelarija Fondacije “Tijanan Jurić”
Upozorenje roditeljima: Pedofili kao lažni pedijatri na društvenim mrežama
Uhapšeno 11 osoba zbog pornografije i pedofilije, među njima i muškarac iz Vlasotinca
Među 18 uhapšenih u nastavku akcije ,,Armagedon“i pedofili iz Niša, Lebana i Knjaževca
Pogledajte kako su izgledala hapšenja pedofila u Leskovcu, Nišu, Doljevcu i Vladičinom Hanu – VIDEO
Kum “Malčanskog berberina” obljubio svoju maloletnu ćerku, nameštao joj i “klijente”
Jezivo otkriće: U tajnoj grupi na internetu 36.000 muškaraca deli međusobno osvetničku pornografiju
„Ako slučajno završim u Dunavu…“
Informacije iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.
“Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je osoba koja treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnicima, upisana u posebnu evidenciju. Prema tom zakonu, primenjuju se i posebne mere. Naime, zabranjeno im je da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletne osobe (vrtići, škole…). Oni su u obavezi i da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove. Takođe, moraju poverenika da obaveštavaju o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta. Treba i da, u slučaju da putuju u inostranstvo, obavezno o tome obaveste poverenika i policiju i da ostave adresu na kojoj će biti u inostranstvu, kao i kontakt osobe kod koje će biti” napominju iz uprave.
Takođe, naglašavaju, za počinioce krivičnih dela iz ovog zakona nastupaju i sledeće pravne posledice: prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, odnosno prestanak obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima, zabrana sticanja javnih funkcija, zabrana zasnivanja radnog odnosa, to jest obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim osobama.
