Krenulo i ove godine besplatno školovanje. Kako bre, koje besplatno školovanje ? Pal onoj što ga davav ovija SNS – ovci.
Lele, kako su se profinili u ovija d’novi? Čovek da ne poveruje. Moj komšija Đoka. Kako bre kuj Đoka? Onaj bre Đoka, što po cel d’n visi za SNS-ovci, na nekakvu mrežu. Kakva li mu je pa toj mreža, ne mi je jasno. Nikad ga nesam videja d’ide u ribe. Kolko znam on je duduk za pecanje i ne razbira se u tej discipline. A bogami, što zna da ukrade. Auuu. Ma pile ispod kokoške ima taj da izvadi a da kokoške ne primetiv da im fali podmladak. E, b’š taj Đoka, jučer mi se javi s “dobar dan komšija”.
Kad me ne strefi srčka u taj momenat nikad neće, bar u ovuj godinu. Pomisli se, onakoj blago šlogiran, od tija reči, a bre da nas nesu napali onija vanzemljaci, za koji se pričav po Amerikanski kongres. More nesu, mislim se, da su nas napali mi bi već cunuli svetog Petra u bradu. Ovoj mora da se nešto drugo događa, samo koje, toj je pitanje. Znam, seti se , mora da Mesko slavi godišnjicu na vladanje u Leskovac, Toj je sigurno, drugo nema koje.
Dok si ja tako ispravlja vijuge, zablenuja sam se ko tele u šarena vrata, kad me zveknu nešto u tintaru, odma mi se razbistri mozak, ko Veternica kad padne kiša u Palikuću. A bre koje se udaraš, taman da vrnem na tog što me zveknu, kad u z’dnji moment zaustavi ruku. Vido, to je moj kum Spira. Normalan li si da me takoj precepuješ, pa nesam ti ja opozicija, pa da primenjuješ prekomernu silu.
On sav šuntav, ko da je pogodio svi x-ovi u kladionicu, reče mi kako je radostan, javili da će opština, to jest Mesko, to jest SNS – ovci da plate knige za decu. Mašala, da i oni uradiv nešto normalno za ovaj sirotinjski podriguški narod. Mada mi malko beše čudno, Spirkina deca poodavno završila školu, što se pa on sad raduje. Nego i onija sendvičari što će da krenu na izbornu ekskurzije se raduju što se voze po silni autoputevi, što gi napravi preCednik, a nikad neće da voze kola po nji. Čak će neki od nji da dožive, za neku godinu, i da vide voz u Leskovac.
Nesi li ti Spirke nešto pobrkaja, pa tej pare što gi davav za decu odavno su uzeli na njini roditelji. Pametan li si bre ti? Kako se sad oglašavaju SNS-ovci, a opština dava pare. Ko da davaju svoje a ne naše gradske pare. A bogami goleme pare su u pitanje. Znaš li ti koje sve može da se kupi za đaka prvaka sa 7000 dinara. Cel celcijat kineski ranac, pa kineske sveske, pa olovke, pa lektire na onaj kvalitetan papir što liči na mesarski, idi bre. A tek knjige i radne sveske sve na de luxe artiju, s merak da deca švrljaju po nji i da praviv aviončići.
Ono istina je da svoj deci, u ovu zemlju, treba da se poklone knjige i sveske, al’ mi malo čudno da se to ne radi pred školsku godinu, već b’š s’d kad se raspisaše izbori, u sred tromesečje. To li sad, mi treba svaku godinu da raspisujemo izbori da bi deca dobila pare za džaba školovanje. Ma i to što davaju pare mi sumnjivo. Koji to đak prvak zna da raspodeli tej pare za knjige i sveske. Sve mi se čini da će, pare, da završe u kiseli kupus i kolači za slavu.
Lele, a tek onija 14.000 dinara, što će da dobijev osmaci. Kuku majke, pa tu ima da budu nove glanc Nike patike. Kuj bre u osmi razred čita knjige, pored ovolki Internet i onolki mobilni telefoni?
Kad pa malko razmislim možda su SNS- ovci u pravu, danas možeš da kupiš glas za malečke pare i glasači devalvirali ko evro.
Što reče, tamo neki mudrac, sve je u životu skupo, samo je glasač jeftina roba.
