Ostavili su odbojkaši „Dubočice“ srce na terenu. Publika je to prepoznala i, uprkos izgubljenoj utakmici, svoje miljenike nagradila aplauzom.
Susret je počeo minutom ćutanja za žrtve pod nadstrešnicom novosadske železničke stanice, a iako zbog dana žalosti meč nije pratila uobičajena stimulativna muzika, atmosfera u Hali „Partizan“ bila je usijana od samog početka.
A on, za domaćina, nije bio dobar. Pripao je „Karađorđu“, koji je tokom prvog seta vodio i sa šest poena razlike, a Leskovčani su jedva dobacili do 20.-og (20:25).
U drugom, bolji servis, bolji prijem i bolja organizacija domaćina u napadu. Obeležilo ga je vođstvo „Dubočice“ do samog kraja i set lopta. Prva, pa onda i druga. Nije bilo dovoljno. Gosti ga osvajaju na razliku, 24:26.
Dodatno motivisani i naučeni da se igra do poslednjeg sudijskog zvižduka, Leskovčani, u trećem gostima nisu dozvolili da se razmahnu, niti da prave serije. Držali su ovaj deo igre pod kontrolom do samog kraja, iako je u finišu, protivnik ponovo prišao samo na poen razlike. (25:22).
NI do tada uzbuđenja i neizvesnosti nije manjkalo, a četvrti set je atmosferu doveo do usijanja. Vođstvo „Dubočice“ preuzima „Karađorđe“ i niže poen za poenom. Kod rezultata 9:16, malo ko je verovao da je povratak domaćina u meč moguć, a on ne samo da je stigao razliku, nego je i izjednačio. Egal igra je gostima donela prvu, a potom još tri set lopte. Peta je bila presudna i odlučujuća (26:28) za konačnih 1:3.
“ Nismo još dovoljno „legli“, jer smo vrlo kratko zajedno. Zbog te neuigranosti nam se dešavaju greške koje inače ne bi, i to u vrlo bitnim trenucima seta. Pored toga, prvi dizač nam je povređen, prvi korektor danas igrao pod temperaturom, naš tehničar sa 17 godina je „dizao“ celu ovako tešku utakmicu, što nam je najveći dobitak, u moru problema. Slažem se da je malo nedostajalo da ishod četvrtog seta, a možda i cele utakmice, bude drugačiji, ali sam ja, pre svega, realan. Činjenica je da smo poraženi sa 3:1, da smo u drugom imali pet razlike i izgubili ga na razliku. To su stvari koje ne smeju da se događaju, a verujem da i neće, kada još malo vremena provedemo zajedno“, sumira utiske Marjan Nikolić.
Naš je da ekipa ima energiju, srčanost, kvalitet za pobede i naklonost publike. Biće još prilika, a prva naredna se pruža već 5. novembra, kada „Dubočica“, u četvrtfinalu Kup-a, dočekuje tim subotičkog „Spartaka“.
Moraš da pojačaš navijanje treneru, da malo jače tapšeš,videlo se na tribinama da nisi u elementu nešto.Zamisli kad ti nisi zadovoljan nečijom igrom, nemaš dve utakmice odbojkaške odigrane u životu.
Ne lupetaj sigurno ima vise utakmica ko trener nego ti treninga ako si se uopste bavio nekim sportom. A i da ima i da nema napravio covek najveci rezultat u istoriji Leskovacke odbojke. Dobro je da je da je jos tu da nije otisao kao i vecina koji nesto vrede u ovoj nasoj Srbiji.
Izgleda da ti dolazis da gledas samo da bi pljuvao… bas si mnogo jadan
Ako on vredi kao sto kazes bolje da ide odmah, u jednom smeru karta za Kanadu! Ne mora vise nikada da se vraca! I da se ne ljubimo…
Da je normalno takvoj osobi bi bilo zabranjeno da prodje pored hale na 500 metara…
Dzabe ekipi energija, srcanost, kvalitet, kad na klupi nema trenera koji ce da ih pogura. Ova i prosla sezona bi daleko bolje bile da se trener malo razume u odbojku