Život u našoj čaršiji je čudo. I sve to ne bismo znali, da Alisa nije postala influenserka. Dosadilo joj je da bude samo lik u „Alisa u zemlji čuda“. Krenula je u potragu za pravom Zemljom čuda. I op, prva Zemlja čuda, Leskovac.
Kante za đubre samo u strogom centru. Dobro, ne baš svuda. One ispred predstavništva vladajuće stranke je neko pojeo. Zato, đubre u džepove i torbe.
Šetajući niz ulicu, Alisa, nailazi na Gimnaziju. Čula je razne priče, a ne veruje dok ne vidi. Kad tamo, u Gimnaziji, čudo. Parket u učionicama sija. Taze izlakiran. Sve učionice imaju klime. Kaže Alisa da je to super. Učenice i učenici mogu da dišu i prate nastavu.
Kaže i da je čula priče, da su uspešni preduzetnici grada Leskovca, svojim potpisima pomogli da se kupe klime. Oduševljena je. Šta je za uspešnog preduzetnika jedna klima? Toaleti u Gimanziji su joj, takođe, privukli pažnju. Svaki toalet ima kantu za đubre. Bitno joj je da devojčice imaju gde da bace upotrebljene uloške. Ne mora i to da se trpa u džepove ili baca na pod toaleta. Šapuće da je „toaleta“ asocira na haljine i svečane dodele nagrada.
Mršti se odjednom: – A protivpožarni izlaz! Najbitnije za bezbednost dece u ovoj školi! Trči Alisa. Uprava Gimnazije je prati u stopu. Mašu papirićima za autogram. Ni za Jelenom Karleušom ovako više ne trče. Papirići mašu, Alisa staje. Potpisuje. Zaokružuje „a“. Protivpožarni izlaz je ostao u drugom planu. Bezbednost boravka dece u ovoj školi ostaje za narednu epizodu. Toaleta čeka i prvi red na dodeli Oktobarskih nagrada.
Alisa je uspešna influenserka. Aplauzi. Svim uspešnim preduzetnicima, koji su opremili učionice Gimnazije. Alisa i dalje živi u Zemlji čuda.
Sreća naša da živimo na društvenim mrežama. Nama ne trebaju toalete. Samo pratite Alisu i čekajte narednu epizodu. Možda i stigne do protivpožarnog izlaza. Ako joj uprava Gimnazije dozvoli.
A, vi, roditelji, kako ste? Izgleda, u Zemlji čuda. Isto k’o Alisa.
P.S. Kresoja Bill će opet da se iznervira. Lepo mi je rek’o da mesim banice i živim u kuhinji. Sorry, Bili, danas mi je slobodan dan.
Сјајно!
Tvoj tekst je odlična satira, ali problem je što ostaje u okvirima „bajke“ i ne udara dovoljno jasno tamo gde treba. Kritika se zamagli kroz igru i ironiju, pa lako može da se pročita i kao hvalospev. Ako je poenta da ukažeš na nedostatke, treba imenovati stvari pravim imenom: da u centru nema kanti, da Gimnazija zavisi od donacija umesto da država i grad ulažu, da bezbednost dece pada u drugi plan.
Leskovac nije Zemlja čuda, već grad u kome fali osnovne stvari. Dok se klima i parket promovišu, bezbednost dece ostaje u drugom planu. Eto ti teme za drugu bajku ili epizodu.
P.S.
Mani se Kresoja.