Ovo je studentski govor koji se čitao u celoj Srbiji: Narod koji se gura u ćošak – ima pravo da se brani

Prenosimo ga u celosti:

“Građani Srbije,

Danas vam se obraćamo kao generacija koja je dosta ćutanja. Naročito kada je konstantno suočena sa lažima i nepravdom.

Nakon urušavanja nastrešnice u Novom Sadu i pogibije 15, u ovom trenutku 16 ljudi, bili smo opet suočeni sa obmanama i izbegavanjem odgovornosti.

Da li ste postavili sebi pitanje: sa li još uvek želim da živim u sistemu koji se temelji na nepoštovanju zakona, manipulaciji, nefunkcionisanju institucija, lažima, u sistemu gde zakon ne važi podjednako za sve?

Mi jesmo. Mi smo se zapitali. I vi, koji ste ovde sada sa nama, kao i svih ovih meseci, zapitali ste se.

Zajedno i uporno, više od 6 meseci, tražimo istinu i pravdu.

Pokrenuli smo najveći talas studentskih demonstracija u Evropi u poslednjih 50 godina. Održali smo najveće protestne skupove u istoriji Srbije, prodrli do svakog kutka naše zemlje, prepešačili stotine, a vozili i hiljade kilometara.

Vratili smo veru i nadu, kako sebi, tako i drugima. Nadu u bolje sutra, veru u pravedno društvo.

Ohrabrili smo akademsku zajednicu i prosvetu da podignu glave, probudili narod da se bori za svoja uverenja.

Odsustvo poštovanja Ustava podriva same temelje demokratskog društva. Zalažemo se za obnavljanje demokratske odgovornosti putem jedinog legitimnog kanala koji je dostupan. Volje naroda.

Tražimo vanredne parlamentarne izbore. Ovaj trenutak mora biti prepoznat kao odlučujuća prekretnica za Srbiju.

Glas mladih nije samo šum, već talas koji može da pokrene promene, vrati dostojanstvo i probudi nadu u pravdu i slobodu.

Demokratija ne sme ostati puko obećanje. Ona mora biti otelotvorena u našim institucijama, našem svakodnevnom životu i našim univerzitetima.

Koreni korupcije vlasti su isuviše duboko prodreli u državni aparat – iz toga naši zahtevi nisu i ne mogu biti ispunjeni.

Činjenica je da ovakav sistem, zajedno sa ovom vlašću, ne može i ne želi da ih ispuni.

Mi smo iscrpeli svaki legitimni vid potrage za pravdom na ulici. Obraćali smo se isključivo institucijama koje su po pravnim propisima nadležne za naše zahteve.

Mi nismo dobili adekvatan odgovor, ali smo zato dobili najgnusnije uvrede, pretnje, targetiranja, laži, privođenja, batine, gaženja, suzavac.

I tokom tišine 15. marta na nama i onima koji su stali uz nas iskorišćen je neidentifikovani uređaj.

Želimo izbore, jer verujemo u demokratiju. Ovo je naša zemlja. Ako ova država ne želi da čuje mlade ljude na fakultetima, slušaće ih na ulicama.

Ako nas ne pusti da glasamo – pustićemo da sve stane.

Zato, danas najavljujemo sledeće: ukoliko se izbori ne raspišu u razumnom roku, talas koji smo pokrenuli pre šest meseci će postati sve veći. I u jednom trenutku će doći do svih.

Nećemo dozvoliti normalno funkcionisanje sistema koji ignoriše volju građana. Bićemo ispred institucija, ispred ministarstava, ispred televizija koje nas ućutkuju.

Pokrenućemo građansku neposlušnost u svakom gradu. Nećemo ometati građane – ometaćemo laž, nepravdu i korupciju.

Ovo nije studentski protest. Ovo je protest razuma, protest dostojanstva.

Protest svakog oca i svake majke koje se pita da li će im se dete vratiti kući.

Protest svakog radnika koji zna kako izgleda kad se ćuti dok rebra ne pucaju.

Protest svakog čoveka koji je bio nipodaštavan od strane ovog sistema, ali u sebi još ima veru.

Narod koji se ne poštuje ima pravo da viče.

A narod koji se gura u ćošak ima pravo da se brani.

Zato vas pozivamo ne da se borite za nas – već da se borimo zajedno.

Do ispunjenja zahteva!”